Ministar Šarčević: Pokušaćemo dogodine da digitalizujemo malu maturu

Već narednog juna svi osmaci u Srbiji mogli bi da polažu digitalnu malu maturu. O tome su počeli da razmišljaju nadležni u prosveti posle incidenta koji je obeležio ovogodišnji završni ispit, kada su u javnost procureli strogo čuvani zadaci iz matematike i otkrivena „rupa u sistemu”, ustanovljenom pre osam godina. Propust, napravljen u štampariji gde su otiskivani testovi, ukazao je još jednom na slabe strane sadašnjeg završnog ispita i, po svemu sudeći, naterao prosvetne vlasti da probaju da što pre, za godinu, a ne dve, kako je pominjano, nešto promene ne bi li izbegli greške iz prošlosti i nove incidente.

Ministar Šarčević je već neko vreme tvrdio da je nasleđeni sistem provere osmačkog znanja loš i da će ga promeniti 2021. godine uvođenjem elektronske male mature, u kojoj, kako garantuje, zadaci ne mogu isplivati u javnost, jer će ih svi, sem nekolicine tvoraca, saznati minut pred polaganje. Juče je, međutim, za naš list izneo novi plan i rekao da će se „raditi na obezbeđivanju neophodne infrastrukture sa kojom će već narednog juna pokušati da uvedu kompletan elektronski završni ispit.”

Time bi, doduše, bio narušen princip kojeg se dosad ministar držao – da generacija koja je krenula u peti razred po jednom konceptu male mature, prema njemu mora i da maturira u osmom – jer je iz ovogodišnjeg curenja tajnih zadataka očigledno shvatio da bi teško pronašao opravdanje ukoliko bi se propust ponovio, ma ko da bude kriv. Posle prvobitne rasprave u javnosti da li bi svojom ostavkom ministar Šarčević spasio narušeni kredibilitet male mature, krajem prethodne nedelje pojavile su se i nove zamerke. Zašto testovi za završni ispit nisu štampani u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Topčideru, za koji se zna da poseduje najviše mere zaštite otisnutih podataka, već u štampariji „Politike” AD, u koju ministar sada upire prstom kao u krivca jer su odatle procureli zadaci?

O tome su u medijima polemisali i oni koji su pre Šarčevićevog mandata brinuli o obrazovanju u Srbiji – dr Milovan Šuvakov, koji je bio pomoćnik prethodnog ministra prosvete, i prof. dr Tinde Kovač Cerović, koja je u dva mandata bila pomoćnik ministra prosvete i državnog sekretara. Ministar Šarčević juče je za naš list objasnio da tako nije moglo da bude jer se na tender ministarstva nije javila nijedna kompanija koja ima veliku štampariju, pa ni kovnica novca u Topčideru.

– Prema ustaljenom sistemu i Zakonu o javnim nabavkama, kovnica je trebalo da se javi na tender, ali se nije prijavila. Nije se javila nijedna druga kompanija koja ima velike štamparije. Izbor kompanije je nametnut, dakle, javnom nabavkom. Veoma je važno, a kritizeri koji su bili nekada deo Ministarstva prosvete zaboravljaju da kažu, da je te godine kada je kovnica novca štampala testove bilo silnih drugih problema koji su narušavali sistem male mature – istakao je Šarčević.

Dodao je da je pre tri godine, kada je došao na čelo Ministarstva prosvete, zatečen veoma devastiran sistem, gde se na testu prepisivalo, a supervizori zaduženi za kontrolu male mature nisu radili svoj posao.

– Tada čak nije ni bila bitna štamparija, koliko je na terenu sve drugo bilo devalvirano. Meni je mnogo drago da je kompletan prosvetni sistem ove godine dobro funkcionisao. Od dežurstava, do otvaranja testova i pregledanja. Znači da su mere koje smo preduzeli, kao što su smene načelnika školskih uprava, direktora, velike kontrole, dale rezultate. Da je, uz to, rađeno u bezbednijoj štampariji, verovatno bi ovo bila do sada najbezbednija godina maturskog ispita – kazao je Šarčević.

Istakao je da u celoj priči „nema greške Vlade Srbije, ni Ministarstva prosvete i prosvetnog sistema”. Dodaje da Zavod za izradu novčanica i kovanog novca u Topčideru nije mogao da preuzme posao, pa je štampanje testova dato onima koji su to mogli i da je od njih traženo da obećaju mere bezbednosti.

– Ceo problem je izmešten iz Ministarstva prosvete. Ne možemo da preuzmemo odgovornost za propuste štamparije – ponovio je Šarčević.