Pilatesom do bolje fleksibilnosti tela

Danas su sve popularniji antistres programi vežbanja, koji doprinose poboljšanju fizičkog i psihičkog zdravlja. Jedan od tih programa je i pilates, koji se primenjuje od 1920. godine i veoma je delotvoran. Veliku popularnost ima iz dva razloga: pruža efikasan trening za mišiće tela i ujedno smiruje i relaksira um.

Branislava Jevtović, diplomirani sportski trener za bodi- bilding i fitnes i diplomirani fizioterapeutski tehničar, pojašnjava da ova vrsta vežbanja zahteva kontrolu i koncentraciju, pravilno disanje i držanje tela, kao i čitav splet pravila koja se moraju poštovati radi efikasnog vežbanja.

– Poseban akcenat se stavlja na jačanje mišića leđa i stomaka. Trening pilatesa traje od 45 do 60 minuta, barem dva puta nedeljno. Pilates vežbe obezbeđuju bolju fleksibilnost tela, jačanje mišića i poboljšanje tonusa. Popularni vretenasti izgled mišića se upravo dobija ovim načinom vežbanja. Odličan je kao dopuna ostalim programima, jer dopunjuje sve vrste treninga – pojašnjava Jevtovićeva.

Pored jačanja mišića donjeg dela leđa i stomaka, koji se smatraju za nosioce pravilnog držanja i otklanjanja bolova u donjim leđima, osoba će dobiti čvrstinu tela i fleksibilnost koje će joj olakšati svakodnevne aktivnosti. Vežbe pilatesa jačaju mišiće leđa i preporučuju se svim ljudima koje provode dugo vremena sedeći.

– Vežbe se preporučuju i kod blažih oblika funkcionalnih deformiteta kičmenog stuba. Jer samo jaki leđni mišići mogu da budu preventiva za nastanak ostalih strukturalnih promena na kičmenom stubu (diskus hernija, artroze, spondiloartroze...) Preventiva je najbolji lek. Precizno i tačno izvođenje vežbi je obavezno. Neke od pilates vežbi mogu da se rade i na popularnim švajcarskim loptama od 55, 65 i 75 centimetara, a u upotrebi su i lopte od 25 centimetara i streč trake. Svi ovi rekviziti dodatno pozitivno utiču na rezultate vežbanja. Disanjem može da se utiče na rad srca, smirenje tela i ublažavanje stresa – dodaje naša sagovornica.

U pilates programu se posebno vodi računa da disanje bude pravilno i da prati pokrete koji se izvode. Time se dobija bolja snabdevenost organizma kiseonikom, bolji rad unutrašnjih organa i poboljšanje kardiovaskularne izdržljivosti.