Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SRBOLjUB DINIĆ, dirigent

Kad imate dobar instrument, to je kao da vozite „ferari”

Naši umetnici cenjeni su u svetu zato što dođu sa znanjem, a tamo steknu iskustvo
Србољуб Динић (Фото М.В.)

Go­di­na­ma na Me­ćav­ni­ku u okvi­ru Fe­sti­va­la ru­ske mu­zi­ke Sr­bo­ljub Di­nić sa svo­jim or­ke­strom do­bi­ja ova­ci­je pu­bli­ke. Di­nić je šef di­ri­gent i umet­nič­ki di­rek­tor Or­ke­stra Po­zo­ri­šta le­pih umet­no­sti iz Si­ju­dad Mek­si­ka, a na po­ziv ma­e­stra Mi­ge­la Go­me­za Mar­ti­ne­za, 2001. go­di­ne do­la­zi na me­sto pr­vog di­ri­gen­ta ope­re u Ber­nu. Tri go­di­ne ka­sni­je una­pre­đen je u glav­nog di­ri­gen­ta ope­re u Ber­nu, da bi 2007. po­stao umet­nič­ki di­rek­tor ove ku­će. U se­zo­na­ma 2006–2008. di­ri­go­vao je „To­sku”, „Ma­dam Ba­ter­flaj” i „Nor­mu” u Štac te­a­tru. Di­ri­go­vao je ga­la kon­cer­ti­ma s Ag­nes Bal­com, te­no­rom Sal­va­to­re­om Li­či­trom i Ra­mo­nom Var­ga­som. Na­stu­pao je i kao pi­ja­ni­sta s Ni­škim sim­fo­nij­skim or­ke­strom, go­sto­vao je u Ita­li­ji, Nor­ve­škoj, Šved­skoj, Hr­vat­skoj i dru­gim ze­mlja­ma. Do­bit­nik je na­gra­de Mi­ni­star­stva kul­tu­re Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za ši­re­nje i pro­mo­ci­ju srp­ske kul­tu­re u sve­tu. 

Da li je pr­vo Bolj­šoj, a sa­da Ku­sten­dorf or­ke­star, stal­nog sa­sta­va? 

Ve­li­ki deo or­ke­stra je sta­lan i za­vi­si od to­ga da li mu­zi­ča­ri že­le da svi­ra­ju na go­di­šnjem od­mo­ru, ali glav­ni nje­gov deo či­ne pro­fe­si­o­nal­ci ko­ji svi­ra­ju u Be­o­grad­skoj fil­har­mo­ni­ji, uz mla­de umet­ni­ke ko­ji još uvek stu­di­ra­ju ili su tek za­vr­ši­li stu­di­je. To je spoj mla­dih lju­di ko­ji že­le da na­stu­pa­ju uz ime­na po­put Ju­ri­ja Ba­šme­ta ili Alek­san­dra Ma­dža­ra, kao i ve­li­ke gru­pe is­ku­snih mu­zi­ča­ra ko­ji već po­zna­ju taj re­per­to­ar. 

Ka­kav je vaš do­ži­vljaj od­no­sa pre­ma kla­si­ci, kao de­lu elit­ne kul­tu­re, u na­šoj ze­mlji, u po­re­đe­nju sa sve­tom? 

Upra­vo je to pro­blem kla­sič­ne mu­zi­ke, taj ta­ko­zva­ni eli­ti­zam. Sma­tram pak da bi kla­sič­na mu­zi­ka tre­ba­lo da bu­de do­stup­na svi­ma. Mi­slim da ka­da bi na ra­di­ju bi­la pu­šta­na Pe­ta Be­to­ve­no­va sim­fo­ni­ja sva­ko­ga da­na, svi bi je po­zna­va­li. Tre­ba­lo bi ot­klo­ni­ti strah od kla­si­ke kao elit­ne. Ona se do­ži­vlja­va kao bi­lo ko­ja dru­ga vr­sta mu­zi­ke, in­ten­zi­te­tom ose­ća­nja, ima­gi­na­ci­jom, bo­ja­ma… A po­treb­no je ma­lo i ra­do­zna­lo­sti. Na­rav­no, i me­di­ji igra­ju ve­li­ku ulo­gu. Ono što nam se pla­si­ra stvar­no sa­dr­ži vr­lo ma­lo kla­sič­ne mu­zi­ke i zbog to­ga slu­ša­o­ci pre­ma njoj ima­ju dru­ga­či­ji od­nos. A ipak, ka­da ne­ko kao Ne­ma­nja Ra­du­lo­vić svi­ra, sve je pre­pu­no, upr­kos ri­ja­li­ti kul­tu­ri ko­ja vla­da. Za­što je to ta­ko? Da li mi­sli­te da ri­ja­li­ti mo­že da ugro­zi kul­tu­ru ko­ja je ve­ko­vi­ma op­sta­ja­la? Ja ne gle­dam ta­kve pro­gra­me, ali pri­me­ću­jem da to či­ni ve­li­ki deo po­pu­la­ci­je u Sr­bi­ji. To ne mo­gu da raz­u­mem. Ro­dom sam iz Ni­ša, ta­mo po­sto­ji Sim­fo­nij­ski or­ke­star i Na­rod­no po­zo­ri­šte, Film­ski su­sre­ti, Ni­švil i Hor­ske sve­ča­no­sti, ali kul­tu­ra mo­ra da iza­đe iz okvi­ra in­sti­tu­ci­ja i da kre­ne po Sr­bi­ji, kao što či­ni­mo u Mek­si­ku, iz­la­ze­ći iz ope­re u for­mi go­sto­va­nja i kon­ce­ra­ta. To bi bio ne­ki moj ide­al. 

Ka­kav je od­nos pre­ma kla­sič­noj mu­zi­ci u Mek­si­ku? 

Lju­di je vo­le. Mek­si­kan­ci su nam slič­ni, i ina­če ce­ne mu­zi­ku. Div­no igra­ju i pe­va­ju, mi­slim da de­ve­de­set od­sto mu­ške po­pu­la­ci­je či­ne te­no­ri. To je ne­ve­ro­va­tan fe­no­men. Ka­da tra­ži­te ba­sa za ope­ru, mo­ra­te ga zva­ti iz ino­stran­stva, ali te­no­ra ima mi­li­on. Si­ju­dad Mek­si­ko ima šest pro­fe­si­o­nal­nih or­ke­sta­ra, na vi­so­kom ni­vou. Ja sam sa­da u Ne­mač­koj, kao ge­ne­ral­mu­zik di­rek­tor u Bra­un­švaj­gu, sve­dok to­ga da je ta­mo sve pot­pu­no dru­ga­či­je s osam­de­set oper­skih ku­ća i 150 pro­fe­si­o­nal­nih or­ke­sta­ra ko­ji su pla­će­ni od vla­de, po­kra­ji­na i gra­do­va. Za me­ne je to pri­mer i uzor za sve dru­ge ze­mlje. 

Na ko­ji na­čin je obra­zo­va­nje umet­ni­ka u Sr­bi­ji kon­ku­rent­no u sve­tu? 

Na­še obra­zo­va­nje, ka­da je reč o mu­zi­ci, od­lič­no je. Po­seb­no ako go­vo­ri­mo o ću­prij­skoj ško­li ta­le­na­ta ili dru­gim mu­zič­kim ško­la­ma gde se još uvek ra­di po tom ru­skom prin­ci­pu, s ne­ko­li­ko ča­so­va ne­delj­no. Mo­ja de­ca u Švaj­car­skoj ima­ju je­dan čas ne­delj­no i s tim se ni­šta ne de­ša­va. Ne do­bi­ja­ju ni­ka­kvu sti­mu­la­ci­ju da se da­lje ba­ve ti­me. Kod nas je dru­ga­či­je. Po­sto­ji audi­ci­ja, naj­ta­len­to­va­ni­ji pro­đu. Na­ši umet­ni­ci su vr­lo ce­nje­ni u sve­tu upra­vo zbog to­ga što do­đu s ve­li­kim pred­zna­njem i ta­mo stek­nu ogrom­no is­ku­stvo s or­ke­stri­ma i di­ri­gen­ti­ma. Taj spoj na­še ško­le i is­ku­stva na vi­so­kom ni­vou za me­ne je do­bit­na kom­bi­na­ci­ja. 

Šta naj­vi­še vo­li­te da iz­vo­di­te? 

Po­čeo sam u ope­ri, ali vre­me­nom sve vi­še di­ri­gu­jem sim­fo­nij­sku mu­zi­ku. Me­đu mo­jim omi­lje­nim kom­po­zi­to­ri­ma je Čaj­kov­ski, pre svih. Vo­lim i Be­to­ve­na, ali sa­da se taj re­per­to­ar kre­će pre­ma ve­li­kim de­li­ma 19. i po­čet­ka 20. ve­ka. 

Ko­li­ko kod nas po­sto­ji pra­vih aku­stič­nih sa­la za iz­vo­đe­nje? 

Pre­ma­lo ih je. Ima­te Ko­la­rac, ko­ji ima div­nu sa­lu, ali to je me­sto za kon­cer­te ka­mer­ne mu­zi­ke ili so­li­stič­ka iz­vo­đe­nja. Ka­da do­đe ve­li­ki sim­fo­nij­ski or­ke­star i ka­da iz­vo­di ne­ko zah­tev­no de­lo, na pri­mer Gu­sta­va Ma­le­ra, on­da je to pre­a­ku­stič­no. S dru­ge stra­ne, ima­te Sa­va cen­tar ko­ji ne­ma ni­ka­kvu aku­sti­ku i sve mo­ra da bu­de ozvu­če­no. Po mom mi­šlje­nju, Be­o­grad­ska fil­har­mo­ni­ja tre­ba­lo bi da do­bi­je jed­nu no­vu kon­cert­nu sa­lu, top kon­cert­nu sa­lu. Be­o­grad je in­ter­na­ci­o­nal­ni grad. Ne­dav­no sam imao pri­li­ke da go­stu­jem u no­voj Sa­li Fil­har­mo­ni­je u Ham­bur­gu. To je im­pre­siv­no. Di­sku­ta­bil­no je da li je mo­gla da bu­de aku­stič­ni­ja, ali kad uđe­te u sa­lu ko­ja je ko­šta­la 800 mi­li­o­na evra, to je fa­sci­nant­no. Tu se pu­bli­ka pre­pli­će na če­ti­ri spra­ta. Pa i sa­la Ni­škog sim­fo­nij­skog or­ke­stra je ma­la, tu ne­ma aku­sti­ke. 

Ka­da je reč o zvu­ku, u če­mu je spe­ci­fič­nost sta­rih in­stru­me­na­ta, ka­kva je vi­o­la Ju­ri­ja Ba­šme­ta iz 18. ve­ka? 

Ka­da je reč o gu­dač­kim in­stru­men­ti­ma, još uvek su ne­pre­va­zi­đe­ni oni iz 18. ve­ka. Stra­di­va­ri, Ama­ti i Gvar­ne­ri, kao pred­stav­ni­ci ško­le iz Kre­mo­ne. Pre me­sec da­na svi­rao sam s Ro­ma­nom Si­mo­vi­ćem, ko­ji na­stu­pa na Stra­di­va­ri­ju od de­set mi­li­o­na do­la­ra. Ni­je va­žno ko­li­ko ko­šta, već je iz­u­zet­nost upra­vo u nje­nom zvu­ku. Ta­kva je i Ba­šme­to­va vi­o­la. To je ve­li­ka pred­nost, kao da vo­zi­te „fe­ra­ri”. Umet­ni­ci ne po­se­du­ju sa­mi ta­kve in­stru­men­te, već im ih ban­ke ili osi­gu­ra­va­ju­će ku­će da­ju na slu­že­nje. 

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

lobiranje
I opet neko lobira za zgradu Filharmonije! Dokle bre više? Nek nauče da sviraju kako treba, a dotle im je Kolarac sasvim dovoljan. Diniću, sedi, jedan, vidi se da ovde ne živiš.
Срба
(n.b. нисам Срба Динић) Ма, у Београду још како-тако и свирају.... али, да само чујете ове аматере у нишком Симфонијском оркестру.... не улази се на њихов концерт без чепова за уши и без таблета за смирење (поготову ако познајете партитуре које се изводе)....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.