Šetnja kroz vreme u Narodnom muzeju

Gosti iz inostranstva i unutrašnjosti zemlje i sugrađani otisnuli su se na putovanje kroz vreme. Stalna postavka u Narodnom muzeju, koja se nedeljom može obići besplatno, obuhvata vreme od dalekog paleolita do umetnosti dvadesetog stoleća. Neki su s obasjanih panoa čitali o stvaranju sveta, životu pored vode, pećinskim hijenama, lavovima, medvedima, mamutima, stepskim slonovima i drugim životinjama koje nekad nastanjivala ovo podneblje, prvobitnoj organizaciji doma, kretanju ljudi...

Drugi su gledali eksponate – nakit, oružje, alatke, ali niko nije odoleo a da ne pogleda model lobanje jednog od predaka – homo hajdelbergenzisa. Nekoliko koraka dalje, posetioci, od kojih su mnogi šaputali na engleskom, italijanskom i kineskom, uživali su u pogledu na umetnost Lepenskog vira, keramičko posuđe bronzanog doba, ćilibar...

S jednog od panoa, koji pomaže posetiocima da se ne izgube u vrtlogu milenijuma, smeškala se figura žene iz Kličevca, za koju mnogi veruju da predstavlja boginju majku. Topao od zlatne boje i masivan, nakit iz Novog Pazara, privlačio je naročitu pažnju, a neki kažu da su već videli negde nešto slično.

Moglo bi se slobodno reći da nije bilo posetioca koji nije zastao da fotografiše helenske i rimske skulpture. Dionis, Venera i drugi idealizovani likovi, kao i scene iz svakodnevnog života, nastale su u običnim radionicama, ali nisu izneverile stilove helenske i rimske umetnosti, a ni očekivanja ljudi. Kada su polako počeli da napuštaju prizemlje, dočekao je ih je Temnićki natpis, opeke s glagoljskim natpisom i ćirilskim ligaturama, kašike iz Rasa, ciborijum iz Ulcinja, pečat velikog župana, svedočanstvo o stvaranju privrednog sedišta Novo brdo na Kosovu i Metohiji, freske iz Gradca, fragmenti iz Đurđevih stupova, kutak posvećen moravskoj Srbiji, usponu Srbije i Srbiji na vrhuncu moći...

Šetnja kroz vekove i milenijume koliko nadahnjuje, toliko i umara. U jednom kutku, stariji „putnici” odmarali su se na stolicama i pregledali fotografije na aparatima, dok su se mlađi raspitivali uz koje stepenice da se popnu da bi videli i platna.