Skoro polovina Turaka odobrava kupovinu ruskih raketa

Sko­ro po­lo­vi­na gra­đa­na Tur­ske odo­bra­va od­lu­ku vla­de da ku­pi ru­ske ra­ket­ne si­ste­me S-400, ko­ja je izazvala pro­ti­vlje­nje  NA­TO, po­go­to­vo  Pen­ta­go­na, ko­ji An­ka­ri pre­ti sank­ci­ja­ma. Ali­jan­sa stra­hu­je da će Ru­si sa­da pr­vi put bi­ti u pri­li­ci da iz­nu­tra ugro­ža­va­ju naj­mo­der­ni­je na­o­ru­ža­nje sa­ve­zni­ka.

U an­ke­ti Uni­ver­zi­te­ta Ka­dir Has u ko­joj je uče­stvo­va­lo hi­lja­du gra­đa­na, 44 od­sto is­pi­ta­ni­ka je iz­ja­vi­lo da po­dr­ža­va od­lu­ku vla­de o na­bav­ci ra­ke­ta S-400.  Pro­tiv ru­skog na­o­ru­ža­nja se iz­ja­snio sva­ki če­tvr­ti is­pi­ta­nik (25 od­sto) dok 31 od­sto ne­ma stav o tom pi­ta­nju. U za­pad­nim ze­mlja­ma se već mo­gu ču­ti is­hi­tre­na na­ga­đa­nja da je An­ka­ra već po­če­la da se uda­lja­va od NA­TO-a, ma­da je ona i da­je ne­ras­ki­di­vo ve­za­na za od­bram­be­ni si­stem Ali­jan­se či­ji je član od 1952. go­di­ne.

Ra­ke­te S-400 su ove ne­de­lje po­če­le da sti­žu u Tur­sku i to je prak­tič­no za­vr­šen po­sao. U An­ka­ri is­ti­ču da su sprem­ni da ku­pe i ame­rič­ki „pa­tri­ot” uko­li­ko do­bi­ju po­volj­ne uslo­ve. Ka­ko ka­žu di­plo­ma­te „lop­ta je sa­da u ame­rič­kom dvo­ri­štu” i osta­je da se vi­di da li će ad­mi­ni­stra­ci­ja Do­nal­da Tram­pa uve­sti sank­ci­je An­ka­ri ko­je bi pre sve­ga mo­gle da po­go­de pro­da­ju ame­rič­kih avi­o­na F-35 Tur­skoj. Po­sle pr­vih is­po­ru­ka de­lo­va ru­skih ra­ke­ta, u Be­loj ku­ći još va­ga­ju i ne iz­ja­šnja­va­ju se.

 U an­ke­ti ogrom­na ve­ći­na gra­đa­na, čak 81 od­sto, iz­ja­vi­la je da „Ame­ri­ka pred­sta­vlja pret­nju Tur­skoj”, od­no­sno  da je ne­po­u­zdan part­ner. Naj­ve­ći pro­blem u od­no­si­ma dve ze­mlje, po­red spor­ne ku­po­vi­ne ra­ke­ta S-400, je  i to što Be­la ku­ća po­dr­ža­va „ te­ro­ri­ste” za­bra­nje­ne Rad­nič­ke par­ti­je Kur­di­sta­na (PKK), kao i nje­nu si­rij­sku fi­li­ja­lu. To je ka­men spo­ti­ca­nja iz­me­đu dve ze­mlje još od 2011. go­di­ne ka­da je u Si­ri­ju sti­glo „arap­sko pro­le­će”. Pen­ta­gon na­o­ru­ža­va si­rij­ske Kur­de po­što se od pr­vog da­na istin­ski bo­re pro­tiv dži­ha­di­sta „Islam­ske dr­ža­ve”. Oni su, me­đu­tim, za An­ka­ru te­ro­ri­sti.

I po­red ne­spo­ra­zu­ma sa glav­nim sa­ve­zni­kom u Ali­jan­si, ve­ći­na Tu­ra­ka (60  od­sto) mi­sli da nji­ho­va ze­mlja tre­ba da osta­ne u NA­TO-u jer to ga­ran­tu­je bez­bed­nost ze­mlje. Go­to­vo isti broj an­ke­ti­ra­nih sma­tra da An­ka­ra tre­ba da na­sta­vi pre­go­vo­re sa Bri­se­lom o ula­sku u EU iako na tom pu­tu po­sled­njih go­di­na na­i­la­zi na mno­ge ram­pe.

Po­lo­vi­na gra­đa­na  u an­ke­ti se iz­ja­sni­la pro­tiv nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa sa Izra­e­lom  ko­ji, ka­ko če­sto is­ti­ču u An­ka­ri,  go­di­na­ma „dr­ži u za­tvo­ru” Pa­le­stin­ce u po­ja­su Ga­ze.

Dok ve­ći­na ve­ći­na po­dr­ža­va po­li­ti­ku ze­mlje ko­ju dik­ti­ra pred­sed­nik Ta­jip Er­do­gan u opo­zi­ci­ji sma­tra­ju da tre­ba iz­vr­ši­ti ra­di­kal­ne pro­me­ne. Še­fu dr­ža­ve se po­seb­no za­me­ra što je od ra­ni­je pro­kla­mo­va­ne  po­li­ti­ke „nu­la pro­ble­ma sa su­se­di­ma”, prak­tič­no osta­lo sa­mo „nu­la pri­ja­te­lja” u okru­že­nju po­go­to­vo na  Bli­skom is­to­ku.

Pre­ma an­ke­ti gra­đa­ne po­seb­no bri­nu od­no­si sa Grč­kom od­no­sno Re­pu­bli­kom Ki­par. Vi­še od 30 od­sto mi­sli da još ima ne­re­še­nih pi­ta­nja  u Egej­skom mo­ru, iako su gra­ni­ce iz­me­đu dve ze­mlje is­cr­ta­ne 1923. go­di­ne. U An­ka­ri i da­lje sma­tra­ju da Tur­skoj pri­pa­da­ju ne­ka grč­ka ostr­va ko­ja se na­la­ze uz ma­lo­a­zij­sku oba­lu.

Od­no­si sa su­se­di­ma su na stal­noj pro­ve­ri. An­ka­ra već du­že vre­me ne­ma am­ba­sa­do­ra u Da­ma­sku, dok još ni­je us­po­sta­vi­la od­no­se sa Jer­me­ni­jom i Re­pu­bli­kom Ki­par. Od­no­si sa Izra­e­lom i Grč­kom su za­teg­nu­ti po­što Tur­ska sa nji­ma ne mo­že da na­đe za­jed­nič­ki je­zik oko mno­gih  bi­la­te­ral­nih i re­gi­o­nal­nih pi­ta­nja.