Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Crna Gora i Srbi

​Crna Gora u kojoj Srbi ne odlučuju o svojoj i o sudbini svoje Crne Gore, predstavlja neodrživu i državno kratkoročnu priču
(Срђан Печеничић)

Mnogi su se u Crnoj Gori ovajdili zloupotrebljavajući Srbe. Teško je krenuti u crnogorsku politiku bez te veštine. Recimo, predsednik Crne Gore: predvodio je srpske ratove. Potom je počeo voditi svoje. Koji god rat je vodio, nije mogao bez Srba. Crna Gora je davno izgubila srpsku vlast, ali je ostala ništa manje srpska. I opet se sve vrti oko Srba. Srpska Crkva, srpski jezik, srpski narod i „velikosrpska infrastruktura”. Sve je srpsko, i sve se vrti oko srpskog, u Crnoj Gori, više nego ikad.

Ko god je želeo nešto da napravi u Crnoj Gori morao je da nauči veštinu manipulacije Srbima, u politici posebno: bilo da je vlast ili opozicija. I stranci su shvatili: da bi uspeli njihovi u suštini antisrpski politički projekti, morali su ih, i danas to čine sa pojedinim opozicionim partijama, nakalemiti na one partije sa prosrpskim korenom. Dok ne uzrastu. Potom se, po pravilu, odriču srpstva. To je recept: bez Srba se, na početku, ne može; bez njih se, potom, mora. Mi smo od vrhovnog subjekta istorije u Crnoj Gori postali objekat, moneta za potkusurivanje i topovsko meso.

Srbi su u Crnoj Gori da preživljavaju, a da – i to je tužni, dosadašnji usud – čak ni nemaju jedinstvenu nacionalnu težnju i jasno definisani narodni interes i viziju. To je strahoviti kuriozitet, samo je važno da kuriozitet ne pređe u istorijsko ludilo. Šta nam je činiti? Važno je obuhvatiti taj kuriozitet dobrim, kvalitetnim ciljevima i mudrom vizijom za budućnost.

Takozvana građanska država već doživljava tragičnu sudbinu društvenog preduzeća. Ono što je svačije, nije ničije. Bez obzira na to što ustavno uređenje „mora” funkcionisati u skladu sa blizinom Evropske unije i pravilima političke kurtoazije evropskih centara moći, ipak se stvari suštinski moraju postavljati na osnovu realnih i održivih mogućnosti. Zato ni novoformirana zapadno-crnogorska, dukljanska, montenegrinizovana svest ne može, pokazuje da ne može, nositi državu. Prvo, zato što je falsifikat koji teži da iskoreni i podvoji jedan isti, jednokrvni narod. Drugo, zato što je nedefinisana, tragična i kontradiktorna sa realnošću. Treće zato što je spolja projektovana, privatna i skučena. Jedini narod koji suštinski može držati i nositi crnogorsku državnost je srpski narod. Srbi danas tačnije i iskrenije od svih čuvaju i baštine ideju istinske crnogorske svesti i državnosti.

Da li onda Srbi treba da budu vlast, pitaju pojedini? Ono što je jasno, Srbi treba da požure sami sa sobom. Treba da se okrenemo jedni drugima i pametno odredimo ciljeve, i to jasne i zrele političke ciljeve. Ono što je sigurno jasno jeste da je Crna Gora bez Srba ludačka bahanalija bez mogućnosti istinskog razvoja. Srbi u Crnoj Gori su stabilan i zreo narod koga se svako plaši: ciljevi Srba u Crnoj Gori su nepredvidivi. To je mana koja se ne može nadoknaditi bez političkih žrtava i bez rizika. Ili bez nacionalne vizije.

Ako bude dovoljno zrelosti i odgovornosti, neće samo svoje mesto dobiti Srbi, nego će i Crna Gora dobiti jedan potpuno novi život i potencijal, za dobrobit svih građana Crne Gore. Zato Srbi u Crnoj Gori ne treba da učestvuju u stvaranju neke virtuelne građanske Crne Gore koja nije ničija i u stvaranju društvenog preduzeća u kojem današnji direktori samoupravljanja postaju bahati tajkuni i tranzicioni profiteri.

Srbi u Crnoj Gori treba da stvaraju Crnu Goru i da od nje izgrade dugoročnu, bogatu, istinski svoju priču, sa svim strpljenjem i razumevanjem koje podrazumeva roditeljska odgovornost. Razni vetrovi duvaju preko Srba. Kompromitacija Crkve, uvlačenje ljudi u lažne nacionalne težnje, neostvarive projekte, neostvarivo bogatstvo, sveopšta marginalizacija, samo su povetarci od tih vetrova. Sve se i ovde vrti oko Srba. Ko ne nauči da zloupotrebljava Srbe, nema dobru sudbinu u politici Crne Gore. Zato su Srbima važni nacionalni interesi. Između grubih zloupotreba Srba koje su neminovne i azbuka svakog političkog moćnika u Crnoj Gori, Srbi moraju naći svoje interese i energiju ovih zloupotreba moraju kanalisati u izgradnju svojih interesa.

Srbi u Crnoj Gori treba da se okrenu sebi. Zašto da stradaju kada se poslednjih 30 godina u Crnoj Gori sve vrti oko njih, a vrteće se i narednih 30 godina i mnogo duže, to je jasno i očigledno. Zablude će proći, ali potezi koje vučemo neće moći da se vrate unazad. Zato je vreme da budemo mudri, dovoljno smo bili naivni. Svaki nezreo potez, a nagledali smo ih se u godinama za nama, jeste gomila izgubljenog vremena, izgubljenog naroda, izgubljene istorije, kulture i zemlje. Izgubljene Crne Gore. Izgubljenih nas. Zato treba biti pametan i složan, bez velikih objava i mesijanskog političkog teatra, doći do konsenzusa i promocije srpskog interesa u Crnoj Gori. U trouglu pravoslavnih naroda u Crnoj Gori jedni se izjašnjavaju kao Srbi, drugi kao Crnogorci, treći su sinonimci koji ćute, ili kalkulišu, ili su zbunjeni. Između ove tri grupe istorijski su najzreliji Srbi. Zato nosimo i najveću odgovornost za svoje odluke. A tek ćemo.

Crna Gora u kojoj Srbi ne odlučuju o svojoj i o sudbini svoje Crne Gore, predstavlja neodrživu i državno kratkoročnu priču, ali iskorenjavanje i paljenje Crne Gore je požar koji će najviše koštati pravoslavni narod u Crnoj Gori, od kojih Srbi imaju najviše da izgube.

Zato budući interes Srba treba da bude da se pobrinu za Crnu Goru i da odneguju Crnu Goru. Suvišno je reći da je tako bilo kroz istoriju, dok su drugi predavali Crnu Goru Mlečanima, Osmanlijama, fašistima, okupatorima i osvajačima, Srbi su je negovali kako sami znaju i umeju, kako su svojim bićem i misijom naučeni na to. Negovao ju je Njegoš govoreći: „Srbin srpskom rodu svome...” Pre svake kapi krvi prolivene za slobodu proliven je mudar duh koji je izgradio borbu za slobodu, koji se čuva kod Srba i bez koga je Crna Gora jedan trenutni bljesak i incident u fantazijama avangardnih, ograničenih stvaralaca, koji iza avangarde kriju svoju glupost bez talenta ili prost profit. Bez Srba nema Crne Gore.

Na novoj generaciji političara jeste da jasnom vizijom i životnom posvećenošću od Srba stvore objekat nove istorije Crne Gore, dajući nadu i plan, time nanovo stvarajući njegoševsku, istinsku i pravu Crnu Goru.

Predsednik Prave Crne Gore

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zivojin djordjevic
politika se ne stampa latinicom
kako vetar duva
Garantujem za 20 godina Crna Gora će biti Montekarlo a Srba tamo biti 5% Mnogi će se odseliti a mnogo više njih konvertirati u crnogorce
Jovo
Važno je da ćemo zagužvati gdje god nas ima a onda ceo svet protiv nas.
Vladimir Ilic
Odlican tekst. Ziveo Marko.
Dragomir Olujić Oluja
Evo još jednom! G-dine Milačiću, prvo, u kanonskom Katalogu autokefalnih pravoslavnih crkava (Vaseljenska patrijaršija, Atina, 1855) pod br. 9. je Crnogorska pravoslavna crkva, autokefalna je i po Ustavu CPC 1903. i po Ustavu Knjaževine Crne Gore 1905. – SPC je stvorena 1920-1926. a Mitropolija crnogorsko-primorska 1931. Drugo, pre Njegoša (i Sime Sarajlije) u CG nema nijednog Srbina, za knjaza Nikole je Srba 98%, pa … 1991. 9%, 2001. 13%, a danas nešto više od 30%! A Vi biste celu Crnu Goru?
Теолог СПЦ
@Dragomir Olujić Oluja Настављате да се брукате, а не познајете проблематику. Наиме, Руски синод је грешком унео у диптих (неканонски) Цркву Црне Горе као аутокефалну, и то је ушло у султански берат из 1855. године. То није никакав "службени/канонски документ Васељенске патријаршије". Садржај овог берата казује не само о простору него и епархијама које су биле у саставу Пећке патријаршије. Међу њима се тада налазила и Епархија "Кaratagli (Мontenegro)". Надам се да Вам је сада јасније.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Teolože SPC, brukate se Vi – Vama je službeni/kanonski dokument Vaseljenske (carigradske) patrijaršije (Katalog pravoslavnih autokefalnih crkava, sa njenim pečatom objavljen u Atini 1855) „nekakav katalog“, neobavezujuć, bez kanonskih posledica... Mitropolije nisu „prirodno ušle u sastav SPC“ nego Ukazom kralja Aleksandra 1920. i Zakonom o SPC 1926. I, proučite malo istoriju svoje crkve, ne pišite napament!
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.