NATO greškom otkrio gde u Evropi drži atomske bombe

Da je američko nuklearno oružje razmešteno u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Italiji i Turskoj – dosad je bila javna tajna, ali je ona greškom i potvrđena u nedavnom dokumentu Parlamentarne skupštine NATO.

U izveštaju se navodi da se oružje nalazi u bazama Klajne Brogel u Belgiji, Volkel u Holandiji, Buhel u Nemačkoj, Avijano i Gedi-Tore u Italiji i Indžirlik u Turskoj. Tajne lokacije je otkrio kanadski predstavnik u Parlamentarnoj skupštini NATO Džozef Dej u izveštaju o budućnosti nuklearne politike alijanse ne pozivajući se ni na jedan izvor, piše „Vašington post”.

Iako je dokument napisan u aprilu, dospeo je u žižu interesovanja tek kad je pre nekoliko dana originalnu verziju objavio belgijski list „Morgen”. Tekst je objavljen i na internetu, ali je u toj verziji izbačen deo sa mestima gde se nalazi američki nuklearni arsenal. Dej je izjavio da je verzija koja se pojavila u medijima bila nacrt i da su svi njegovi podaci javno dostupni, dok je NATO saopštio da to nije zvanični dokument alijanse.

Iako su američke nuklearne bojeve glave na Starom kontinentu poznata stvar, ni Evropljani ni Amerikanci nikad ne komentarišu lokacije zvanično. Mesta sa raspoređenim arsenalom otkrivaju se posredno, kao što je bio slučaj i 2009. kad je „Vikiliks” objavio depeše američkog ambasadora u Berlinu u kojima su se spominjale zemlje s američkim nuklearnim naoružanjem.

„Ako povučemo oružje iz Nemačke i možda iz Belgije i Holandije, za Tursku će biti veoma teško da zadrži arsenal”, pisao je tadašnji ambasador.

Za „Morgen”, Dejov izveštaj je „dokaz crno na belo da Amerikanci imaju nuklearno oružje u Belgiji”, dok holandska televizija RTL njuz javlja da je „NATO otkrio najgore čuvanu holandsku tajnu”.

I američki kongresmeni bi da otkrivaju vojne tajne, pa su izglasali da Pentagon mora da se izjasni o tome da li je laboratorijski modifikovao krpelje da bi ih koristio kao biološko oružje i da li je zbog toga doprineo širenju lajmske bolesti. Na predlog republikanca Krisa Smita, Predstavnički dom je u predlog zakona o finansiranju vojske uvrstio amandman kojim se od ministarstva odbrane zahteva da ispita navode o eksperimentisanju od 1950. do 1975. godine. Od nadležnih se traži da obelodane da li su krpelji napuštali laboratorije i da li se to događalo slučajno ili namerno, ali da bi predlog postao zakon, potrebno je da prođe i u Senatu i da ga predsednik potpiše.

Inicijativa je pokrenuta pošto se u maju pojavila knjiga koja je širenje zaraze povezala sa ogledima u Pentagonu. Autorka sa Univerziteta Stenford Kris Njubi i sama je iskusila bolest koja se svake godine dijagnostifikuje kod 400.000 Amerikanca, izazivajući simptome umora, glavobolje i groznice.

Prema pisanju „Gardijana”, Kris Njubi se poziva na Vilija Burgdorfera, naučnika koji je otkrio uzročnik lajmske bolesti i tvrdio da je u američkoj vojsci imao zadatak da zarazi krpelje, komarce i buve da bi se zaraza prenela i na ljude. Kako piše u knjizi, vojska je izbacivala nezaražene bubice iznad naseljenih mesta da bi videla kako će se širiti, ali je eksperiment krenuo po zlu i izazvao epidemiju lajmske bolesti šezdesetih godina u Americi.