nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.07.2019. u 16:09 Aleksandra Isakov

Biciklom i preko granice

Stazama za dvotočkaše biće povezani Bački Vinogradi i Kelebija s naseljima Tompa i Ašothalom u Mađarskojm u okviru prekograničnog projekta EU
(Фото А. Исаков)

Subotica – Preduzeće PTP „Dubrava” iz Bajmoka odabrano je na tenderu da od jula do septembra ove godine izgradi 7,9 kilometara biciklističkih staza u okviru projekta „Opti bajk”. Ugovor je vredan 64,8 miliona dinara, bez PDV-a, u ime grada Subotice potpisao je Akoš Ujhelji, član gradskog veća, ali i menadžer projekta „Opti bajk”, što podrazumeva izgradnju biciklističkih staza u pograničnoj zoni, naseljima Bački Vinogradi i Kelebija.

Staza za dvotočkaše gradi se u okviru Intereg prekograničnog projekta IPA koji nosi naziv „Optimizacija saobraćaja u pograničnoj zoni – planiranje i izgradnja biciklističkih staza”, što znači da staza bicikliste neće zaustaviti kod granice, već se istovetne grade i s mađarske strane, u naseljima Tompa i Ašothalom. Uostalom, oni koji su ovih dana prelazili granicu kod Kelebije mogli su da se uvere da se na putu do prvog pograničnog naselja Tompa uveliko izvode radovi na izgradnji biciklističke staze. S ove strane, prema najavama iz gradske uprave, radovi bi trebalo da počnu do kraja jula ove godine.

Precizno, radi se o izgradnji tri kilometra biciklističkih staza u naselju Kelebija i 4,9 kilometara u naselju Bački Vinogradi, dva pogranična sela na istoku i zapadu od Subotice. „Verujem da ćemo ovom izgradnjom unaprediti biciklističkih turizam u pograničnoj zoni i u oblasti regionalnog razvoja ovo je bitan projekat”, rekao je Ujhelji.

Projekat „Opti bajk” je ukupne vrednosti 2,5 miliona evra, od čega se na Suboticu odnosi 810.000 evra. Od tog iznosa, osim izgradnje 7,9 kilometara biciklističkih staza, ovaj novac biće iskorišćen i za izradu planske dokumentacije za dodatnih 22 kilometara biciklističkih staza u Subotici.

Na taj način, uz pomoć ovog prekograničnog projekta gotovo bi mogao da se udvostruči dužina biciklističkih staza u Subotici. Niko još nije izbrojao bicikle koji učestvuju u gradskom saobraćaju, ali kao izrazito biciklistički grad, nije pogrešno zaključiti da u Subotici broj bicikala daleko nadmašuje broj automobila kojih je, kako se procenjuje, između 35.000 i 40.000. Nema kuće bez bicikla, pa ipak, u gradu je tek 39 kilometara biciklističkih staza, što je premalo za razuđenu Suboticu čiji atar leži na hiljadu kvadratnih kilometara. Prema podacima JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje u svega tri gradske ulice postoje biciklističke staze u oba smera, sve ostale podrazumevaju da se jedna staza koristi „i tamo i nazad”.

„Evropska unija izuzetno voli biciklističke staze, a za Subotičane je ovo značajno zbog rekreativaca, zbog očuvanja životne sredine i zbog povezivanja mesta u Srbiji i Mađarskoj”, rekao je republički poslanik Balint Pastor na predstavljanju projekta „Opti bajk”.

Od početnog zaziranja kada je atletičar Mihalj Vermeš u 19. veku proterao prvi velosiped kroz centar grada, stanovništvo je brzo shvatilo da se okretanjem pedala najlakše i najbrže povezuju kako grad, tako i udaljeni salaši. U odnosu na broj korisnika, biciklistički saobraćaj retko izbija u prvi plan, kao što je to sada slučaj s projektom „Opti bajk”. Pre desetak godina urađena je jedna od retkih studija na ovu temu. Studija „Pruge i bicikli za održivi saobraćaj u Subotici”, čiji su autori Ana M. Plestović i Pera Marković, konstatuje da „biciklistički saobraćaj u Subotici do sada nije dobio podršku grada kakva mu je potrebna. Biciklističke staze izgrađene uz glavne saobraćajnice zapravo su podrška motornom saobraćaju jer su uslovi za vožnju bicikla jednako neprijatni kao da nema staza”. Subotica je spada u gradove gde nije potrebno „nagovarati” stanovništvo da vozi bicikl, ali čini se da taj kapacitet još nije dovoljno iskorišćen. Uostalom, urbanisti nisu čak ni modernizovali retke držače za bicikle po gradu. „Moj izbor je da nemam automobil i da biciklom dolazim na posao većinom meseci u godini”, kaže nam Hajnalka Ileš, koja iz južnog predgrađa Aleksandrovo stiže na posao u centar grada. „Imam svoje rute, biram manje prometne ulice, a u delu gde postoji staza, ona je zaista u lošem stanju i trebalo bi je obnoviti. Ono što mi nedostaje su posebne saobraćajnice za bicikliste, bezbedni parkinzi i više tolerancije od vozača.”

Komеntari2
21eef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Prometej
Postoji i staza od granice kod Đale, vodi preko Srpskog krstura do Novog Kneževca. Deonica od SK do NK još nije završena, čini mi se.
Piglet
Civilizovanij deo nase zemlje...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja