Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DVADESET GODINA OD MASAKRA ŽETELACA

Staro Gracko: život i žrtva

Kako je pre dve decenije izgledao put četrnaest seljaka do polja sa žitom gde su masakrirani? Kako taj put izgleda danas i ko ide njihovim stopama?
(Фото ЕПА/Louisa Gouliamaki)

„Majstor jede ’leba. On je na kombajnu i jednom jede”, prenosi poruku Ranko Vujačić, dok čeka da mu se vrše žito na njivama Starog Gracka kod Lipljana. Smeje se, a voleo bi da glomazna mašina zabrekće i da krenu u polje. Sve je sredio u dvorištu i gde god se pogleda, vidi se život. Ista je rutina, ista priprema, isto polje, nervoza i žito kao i pre dvadeset godina kada su žeteoci otišli na njive i nisu se vratili.

„Nikad nismo prestali da radimo, da obrađujemo zemlju, sem one godine kad su jurili Milana Šešliju da ga uhvate i kad im je pobegao kroz šumu i kukuruze”, pokazuje Ranko rukom iz svoje skromne kuće koja razdvaja naselje nastalo posle Prvog svetskog rata i plodne njive koje ga okružuju.

Istim korakom se išlo na polje i žetvu koja je pre dvadeset godina kasnila zbog kiše, i nije bilo sreće da tadašnji majstor za upravljačem kombajna zakasni i ne dođe. Stigao je na vreme, i sa njim još trinaest žetelaca, i svi su brutalno pobijeni. Iste korake kao što su ovi Rankovi danas, istu brigu kakav će biti rod, imali su Rade i Jovica Živić. Rade je prošao pored svoje nedovršene kuće i nikad se nije vratio. Danas je od nje ostala samo ruina, krov se iskrivio, a crepovi se skupili na gomilu i oboriće ih prvi veći vetar. Ranko Vujačić otvara kapiju i kaže da se „majstor Goran Cvejić najeo ’leba i otišao kod Slaviše Milosavljevića da žanje ječam”.

Ječam je u onom delu sela gde su se posle masakra okupili Kfor, policija, stranci, Bernar Kušner, sveštenstvo i meštani Starog Gracka koji su već mesec dana, nakon Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, „živeli mirno”. Pored su trnje, stariji Albanac koji čuva kravu i prodata kuća, sveže okrečena sa urađenim parkingom. Odatle je počelo nestajanje i grčevita borba za opstanak, za istinu o žrtvama i za svaki znojem i krvlju natopljeni komad ove zemlje. „Te noći je nebo palo na nas”, govorio je Dragan Torbica, dok se Ranko Vujačić seća helikoptera i malih „duplih” tenkova švedske vojske.

Šta se zna o zločinu? Ko je odgovoran i ko je odgovarao? Matematički precizna i do detalja, u konspiraciji, izvedena akcija jedinice Oslobodilačke vojske Kosova koja se zvala „Fortuna” iskasapila je 23. jula 1999. mirne seljake ovih plodnih polja. Britanski Kfor i njegove istražne jedinice savesno su utvrdili, nakon hapšenja 56 osumnjičenih, da je Beg Šaćiri iz Crnog Brega rukovodio operacijom i da je „Fortuna” u tih mesec dana mira, u velikoj meri, likvidirala i prebijala srpske prosvetne, zdravstvene, opštinske službenike. U pismu koje je Šaćiri uputio Šukri Buji, komandantu zone Nerodimlje, kasnijem predsedniku Opštine Lipljan i letošnjem putniku u Hag, vidi se razmera učinjenog zla i kako on svom nadređenom traži podršku u oružju da napadne Dobrotin i Štrpce: „Ja Beg Šaćiri, kao komandir jedinice ’Fortuna’, izjavljujem da sam, nakon što sam prešao iz zone Dukađini u Košare, opština Lipljan, preduzeo akcije potpuno uspešne između 27. juna i 9. avgusta 1999, a 9. avgusta je cela naša jedinica uhapšena od strane Kfora. Akcije koje smo preduzeli su sledeće: čišćenje grada od srpskih kriminalaca, primoravanje zdravstvenih radnika Srba da napuste centar, kontrola srpskih stanova, paljenje oko 30 odsto srpskih kuća, naseljavanje srpskih kuća i stanova Albancima kojima je bio potreban smeštaj. Akcije: ubistvo 48 ljudi, ranjeno 17, prebijanje i maltretiranje.”

Lindita Krenazi je frizerka iz Lipljana, pripadnica OVK-a, ranjena na Paštriku pa prebačena u Albaniju na lečenje. U doba „mira” tražila je da ide u akciju ali joj nisu dozvolili. U zapisu iz dnevnika, dva dana pre masakra, navodi da je srela izvesnog komandira Zheleta. „Od njega sam dobila određenu informaciju. On je rekao: ’Bićeš uključena u neku akciju, ali mi razumemo i mi ćemo to da završimo pre tebeְ’. Pitala sam ga: ’Ko ti je rekao?’ Rekao je: ’Nemoj nikom da kažeš ili kuku’”.

Drugi dnevnički zapis nastao je u utorak, 2. avgusta 1999. godine, devet dana posle zločina. Opet je srela istog čoveka. „Pokušala sam da ga nagovorim da govori i rekao mi je da zna ko je učestvovao u akciji u Starom Gracku”, piše Lindita Krenazi.

Sva ova dokumenta ranije je objavila „Politika”. Britanci su u pritvoru držali osumnjičene, primenjivali silu da im nešto kažu, ali su oni tvrdili da se međusobno ne poznaju i da ne znaju o čemu je reč. Srbi iz sela Staro Gracko tvrde da su ubice bile u uniformama britanske vojske. Policija Unmika je nasledila britansku papirologiju i uhapsila Malzuma Bitićija iz sela Veliki Alaš, koje se nalazi u neposrednoj blizini Gracka. Njegov dom ličio je na štab OVK-a. Oslobođen je, a kasnije su, uz uobičajene formulacije o nedostatku dokaza, od istrage odustajali Unmik, Euleks, kosovsko pravosuđe. Fotografije, adrese, registracije automobila, vođe, lanac komandovanja, motiv i detalji kojima se raspolaže nisu bili dovoljni za sudske organe. Umesto da se sudi ubicama, šef Unmika Bernar Kušner je zločin video kao „čin razumljive osvete”. Tako je potonji ministar inostranih poslova Francuske presudio žrtvama, usmerio kretanje pravde i uspostavio princip nekažnjivosti.

Patrijarh Pavle služio je opelo na sahrani srpskih žetelaca 28. jula 1999. (Foto EPA/Louisa Gouliamaki)

Da li je ova žrtva dovoljna? Da li je oštrica napada na ovo mesto prestala do dana današnjeg? Zašto njegovi stanovnici naglašeno ćute? Novodoseljeni Dreničani, Orahovčani, deo su čestih incidenata na ogromnom trgu koji je, zajedno sa pravilno uređenim ulicama, činio da Staro Gracko izgleda i da se razvija kao srednjoevropsko selo. Ovde nikad nije bilo zidova. Posle masakra i zbog prodaje kuća i imanja Albanci se ograđuju, a neki od zidova više liče na odbrambene bedeme. U dvadeset teških i smutnih godina stalo je i ubistvo Milijane Marković, vesele devojke plavih očiju. Priča o njenom ubici i ubici njenog prijatelja Zlatibora Kostića skoro da je zaboravljena, a ovogodišnji žetelac Ranko Vujačić popunio je rupe od metaka koji su pogodili njegov dom 17. marta 2004. Zbog svega toga danas je ćutanje osnovni izraz nesreće, nemoći i nepravde. Na taj zid naišli su mnogi koji su probali da razgovaraju uoči ove godišnjice, u njemu je sadržano nepoverenje u ljudsku pravdu i mogućnost da te neko tuđ može sačuvati i zaštititi.

Pored kuće Ljubice Živić, koja je izgubila sinove Rada i Jovicu, nikla je lepa albanska vila, a Ljubičini unuci sede u dvorištu i nastavljaju tamo gde su stali njihovi roditelji.

„Nije bilo boljih ljudi od njih dvojice. Išli smo zajedno u školu, peške odavde do Lipljana. Oni ustanu u četiri sata ujutru, idu na njivu da kopaju i da rade, pa onda krenu sa nama u školu”, priča novinarka Momirka Čanković i dodaje: „Oni su za ovu zemlju živeli”.

Njihova majka Ljubica se nije iselila, nije ni pomislila da ode, ostala je sa sedmoro siročadi i znala da ubice njenih sinova prolaze kroz Staro Gracko, sreću njene unuke i gledaju ih. Ta žena je sa snahama podizala siročiće i oni joj nikad suzu nisu videli. U njoj je negde zapisana epska slika majke Jugovića, ali s jednom bitnom razlikom: Ljubica iz Starog Gracka je najveći i najhrabriji borac u dvadeset godina dugoj neslobodi i nepravdi, njeno srce je izdržalo i njeni potomci su preživeli i stasali pod pogledom ubica njihovih očeva. Unuk Nikola je asistent na Filozofskom fakultetu. Živići su pobedili.

Šta je danas Staro Gracko? U njega se ulazi pored firme pod nazivom „Klečka”, pa između „Kopenhagena” i „Kalifornije”, pored znaka na kojem je albanizovano ime „m. Gracka”. Iza svega toga održao se život. To nije spomenik pobijenim Živićima, Janićijevićima, Odalovićima, Tepšićima, Cvejićima, Jovanovićima, Đekićima, Jankovićima, Dimićima, Stojisavljevićima, Markovićima. To nije selo koje živi za parastos, već je ono, kako je juče rekao vladika raško-prizrenski Teodosije, postalo deo kosovskog zaveta: „Znamo i verujemo da su naši novomučenici Starog Gracka, zajedno sa ocem Haritonom, ocem Stefanom i drugim nevinim žrtvama. Živi su u Hristu i živeće večno.” Predsednik opštine Gračanica nakon parastosa je poručio da je važno opstati: „Zbog ove dece u Starom Gracku, zbog pravde i budućnosti i, na prvom mestu, zbog svih nevinih žrtava imamo pravo da kažemo: ne napuštajte ovu zemlju, ne ostavljajte svoje kuće, ne selite se odavde!”

Staro Gracko je istorija namere da se stane na put nepravdi, zlu, tamnoj strani orijenta. Jer, kako je govorio Avram Čanković, Ličani, Hercegovci, Dalmatinci, Crnogorci, Srbi iz drugih krajeva „nisu došli na Kosovo, oni su se ovde vratili”.

U ulici iz koje se vidi požnjeveni ječam u korov zarasta kuća Lukića, bliskih rođaka Nikole Tesle. Stigli su iz Smiljana iz Like, danas im je dom zarastao i ovde i tamo, ali je njihovo ime ostalo.

Iako je čitav kraj obeležen krvavom žrtvom na žetvi, dvadeset godina se održava život i obnavlja ta ista žetva. Odlazi se za hlebno žito, za misao o slobodnom životu i pravdi, odlazi se u nedugu istoriju jednog sela koja tako jako podseća na sudbinu jedne zemlje i udes njenog naroda.

Parastos i žrtve

Episkop raško-prizrenski Teodosije služio je sa sveštenstvom u Starom Gracku parastos ubijenim žeteocima Milovanu Jovanoviću, Jovici i Radetu Živiću, Andriji Odaloviću, Slobodanu, Miletu, Novici i Momčilu Janićijeviću, Stanimiru i Bošku Đekiću, Saši i Ljubiši Cvejiću, Nikoli Stojanoviću i Miodragu Tepšiću, kao i žrtvama NATO agresije Dragani Dimić, Božidaru Jankoviću, Jevrosimi Janković, Radovanu Odaloviću i Miloradu Stojisavljeviću. Parastosu su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije Veljko Odalović, Petar Petković, Branimir Stojanović, predsednici privremenih organa opštine Lipljan Zlatko Lazić i Prištine Ljubinko Karadžić, predsednik opštine Gračanica Srđan Popović, predsednik Srpske liste Goran Rakić i potpredsednik Igor Simić. U umetničkom delu programa govoreni su stihovi Ratka Popovića posvećeni žrtvama u Starom Gracku.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Mučno je samo do kraja isčitati ovaj tužan tekst, a kako li je bilo tada , kao i sada stanovnicima ovog kraja i rodbini.Samo zamislite, šta bi bilo da su ovako pobijeni Albanci, ubice bi bile uhapšene za par sati, i šta bi svetska štampa pisala o tome. Kušner , pa opet Kušner, pa šta je on radio na KIM ? Teško , žalosno i pretužno, a ubice na slobodi.Kroz koji pakao ti ljudi prolaze još uvjek u toj , kako Ameri rekoše , kolevci demokratije i poštovanja ljudskih prava.Kakva ironija i sarkazam.
Ljubica
I meni se ista misao namece - civilizovana Evropa koja promovise jednakost,pravdu,suverenitet ...ponasa se u stvarnosti potpuno suprotno.I to prema zemlji koja je uvek bila na pravoj strani.Sramno.A samo tragedija ljudi jednog malog mesta kao sto je Gracko je toliko bolna da bi I ravnodusna Evropa morala da se najezi I zapita - zasto dozvoljavamo da stradaju nevini I zasto smo sada stali na stranu ubica zeteoca. Gospodinu Rakocevicu sve pohvale za tuzno secanje na neduzno stradale Srbe u Gracku
Dado
Iskreno saučešće porodicama. Žao mi je što i nakon toliko godina nije rasvetljen taj užasni zločin prema nedužnim ljudima.
Sinisa Stojcic
Na milion zrtava Srbija je dala za tu prokletu Evropu. Evropa nista nije dala Srbiji

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.