Pijanstvo i nagi ples među grehovima sudija u BiH

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Kada su pre oko pet godina mediji objavili fotografije sudije Vrhovnog suda u Sarajevu kako potpuno naga vežba usred radnog dana na kancelarijskom stolu, opreznim čitaocima je u prvi mah bilo teško da bez rezerve poveruju u verodostojnost te priče.

Sudeći po nalazima Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) u Sarajevu, izgleda da slučaj ove sudije – koja je za prestup kažnjena novčano, smanjenjem plate – iako poseban, nije sasvim usamljen, ali se, kao i istraživanje novinara, javnosti učinio zanimljivim zbog opšteg uverenja da je pravosuđe BiH najslabija karika u društvu.

Novinari CIN-a posvetili su se zadatku da pronađu za šta su sve tokom deset godina radnici zaposleni u pravosuđu, a najpre sudije i tužioci, kažnjeni od Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) BiH. Pronašli su svašta, sačinivši bazu podataka o 138 disciplinskih odluka kojima su od 2010. do polovine 2019. kažnjeni pravosudni nameštenici.

Izdvojili su slučaj banjalučkog sudije Atka Huseinbašića, koji je godinama odbijao da radi na predmetima, a VSTS-u je trebalo osam godina da mu zabrani rad, prethodno ga kažnjavajući. Uprkos tome, on je nastavljao da pravi prekršaje.

Visoki savet ne objavljuje imena kažnjenih, dok se u bazi podatka CIN-a, koju prenose i drugi mediji, navode puna imena i prezimena sudija i tužilaca do kojih su novinari došli tokom istraživanja.

Na primer, sudija Opštinskog suda u Sarajevu je kažnjena smanjenjem plate zbog „kašnjenja u izradi odluka u 110 predmeta radnog spora”. Tužiocu u Tužilaštvu Kantona Sarajevo smanjena je plata jer „tokom sedam godina nije poduzeo nijednu radnju u rešavanju 27 krivičnih predmeta”, a jednom tužiocu je smanjena plata jer nije postupao u 17 predmeta, pa su zastareli. Tužiteljki u istoj instituciji smanjena je plata jer nije radila na 22 predmeta koja je zadužila.

Sudija u Novom Gradu kažnjena je zbog „prikazivanja oko 200 nezavršenih predmeta okončanima”, dok je jedan sudija u Kaknju kažnjen premeštanjem na mesto sudije zbog „korišćenja pozicije predsednika suda za zapošljavanje pripravnika bez konkursa, neprimereno ponašanje prema sudskim pripravnicima, izdavanje potvrde sa netačnim podacima”. Sudija suda u Kiseljaku je dobila javnu opomenu jer, kao predsednica suda, nije rasporedila u rad 825 predmeta. Sudija u Prijedoru kažnjena je smanjenjem plate zbog „postavljanja sestre za advokata po službenoj dužnosti u osam predmeta”. U Osnovnom sudu u Sarajevu, sudija je uvažila tužbu jedne kompanije, a „nije dopustila mogućnost tuženima da se izjasne”, pa je dobila javnu opomenu. Sudija u Zavidovićima nije postupala u 89 predmeta, pa je došlo do zastare, a njoj je smanjena plata. A jednom sudiji u Bihaću je smanjena plata jer je „doneo četiri presude u parnici bez održavanja ročišta”.

Saradnik suda u Zvidovićima zaradio je javnu opomenu i smanjenje plate jer je ležao pijan u kancelariji, te napustio radno mesto uprkos zakazanom ročištu i odbio da se vrati. Tužilac u Tužilaštvu BiH kažnjen je smanjenjem plate zbog „davanja neprimerenih komentara”, a njegov kolega iz te institucije dobio je javnu opomenu jer „šest godina nije radio na predmetu ratnog zločina”.

Sudija na Sokocu ostala je bez dela plate jer „trinaest godina nije radila na ostavinskom predmetu”. Javnu opomenu je dobila i sudija suda u Sarajevu jer je izlazila u kafić koji je bio predmet spora na kojem je u tom trenutku radila, a koji se vodio između vlasnika i opštine.

Kako su izvestili mediji, analiza CIN-a pokazuje da su tokom minulih devet i po godina sudije, tužioci i stručni saradnici najviše kažnjavani blagim kaznama. Polovina kazni su opomene i javne opomene, dok je samo sedam sudija i tužilaca razrešeno.

Iz CIN-a ističu da su disciplinske komisije VSTS-a kažnjavale sudije i tužioce zbog zastare predmeta, presuda koje nisu pisali i osuđenika koje nisu slali u zatvor. Rukovodioci institucija su zapošljavali radnike mimo procedura, sudije su sudile zajedno sa članovima svojih porodica, a neki su se ponašali nepristojno prema kolegama i strankama.

Nisu retki oni u BiH koji su, kritikujući rad pravosuđa, skloni tome da tvrde kako je reč o „odmetnutom” delu društva. Neretko se navodi da VSTS sam imenuje vlastite članove tog tela, bez obaveze da bilo kom parlamentu za rad polaže račune. U skladu s reformom kojom su rukovodili međunarodni predstavnici, VSTS imenuje sudije i tužioce širom BiH.

„Zakon o VSTS-u treba revidirati kako bi se bolje regulisala imenovanja i ocenjivanje rada članova pravosuđa i disciplinski postupci protiv njih”, navodi se u nedavnom mišljenju Evropske komisije.