Đaci će na času raditi projekte

Najveća novina u drugom razredu je uvođenje projektne nastave, na kojoj će učenici praviti manje projekte, na primer, o mestu u kojem živePred učiteljima i nastavnicima koji će đake u drugom i šestom razredu od 1. septembra učiti prema izmenjenom planu i programu naći će se 195 novih udžbenika koje je nedavno odobrio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), najavila je za „Politiku” Dejana Milijić Subić, zamenik direktora ove ustanove. Precizirala je da je od toga pet udžbenika štampano na jezicima nacionalnih manjina, a da su, uz ove obavezne školske knjige uvrštene u katalog odobrenih izdanja, stručnjaci ZUOV-a dali „zeleno svetlo” i za još 90 radnih listova za oba razreda. Oni nisu obavezni, ali nastavnici ih često koriste i traže od roditelja da ih kupe đacima. Pored 280 navedenih štampanih udžbenika i radnih listova za drugi i šesti razred, učitelji i nastavnici opredeljivaće se i između 145 školskih knjiga u digitalnom izdanju, koje su zadovoljile jedini za sada postavljeni uslov – da su potpuno usklađene sa štampanim izdanjima. Izbor papirnih i digitalnih izdanja bogatiji je od prošlogodišnjeg koji je pratio izmene u prvom i petom razredu osmoletke sa 183 štampana udžbenika i 103 u elektronskom formatu.

Kako, međutim, ističe Dejana Milijić Subić, digitalni udžbenici nisu uvršteni u katalog odobrenih školskih štiva i neće dobiti klasično rešenje Ministarstva prosvete, pa u nastavu ulaze u okviru ogleda namenjenog za digitalne učionice. U prevodu, zbog kratkih rokova izrade ova školska dela nisu prema važećim standardima pregledali stručnjaci ZUOV-a, koji su jedini u državi nadležni da stave potpis na ispravnost udžbenika.

– Ako izdavači podnesu ministarstvu zahtev da njihovo digitalno izdanje uđe u katalog odobrenih udžbenika, tek onda će nam to delo biti poslato na pregled. Postoji jedna tačka nesporazuma između izdavača digitalnih udžbenika i zavoda, zbog koje im mi izgledamo kao zastarela srednjovekovna cenzorska kuća. Otvorene linkove ka „Jutjubu”, kojima izdavači, naročito šestacima, nastoje da učine udžbenike zanimljivijim i prijemčivijim mi vidimo kao potencijalnu opasnost da se pred decom nađu neprimereni sadržaji. Ne bi bilo problema da digitalne knjige đaci koriste samo u učionici, u kontrolisanim uslovima, ali oni mogu da ih koriste i kod kuće na kompjuteru koji koristi i neko od starijih. Sajtovi koje su posećivali ukućani sadrže i internet kolačiće koji mogu u školske udžbenike ubacivati nepoželjne banere i reklame i to posle pet dana normalnog korišćenja sadržaja za školu. Jedina zaštita je prisustvo starijih: da kad god đak kod kuće uči iz digitalnog udžbenika pored njega sedi odrasla osoba i zatvara te neprimerene sadržaje kojima dete može biti zasuto – preporučuje roditeljima Dejana Milijić Subić i dodaje da je na izdavačima i Ministarstvu prosvete da taj problem reše.

Najveća novina koja će obeležiti drugi razred osmoletke jeste uvođenje projektne nastave – jedan čas nedeljno. Uz pomoć učitelja koji su prošli obuke đaci će praviti manje projekte na teme koje su bliske njihovom uzrastu i kroz koje će učiti, na primer, neke detalje u vezi sa mestom u kojem žive. „Četiri godišnja doba u našem gradu” je primer takvog projekta.

„Princeza na zrnu graška”, „Devojčica sa šibicama” i „Carevo novo delo” samo su neki od naslova kojima će biti obogaćena lektira u drugom osnovne. Suština izmena u srpskom jeziku je što će biti smanjen broj književnih dela za obradu nauštrb vremena koje se ostavlja za vežbe čitanja u nastavcima.

– Razvijanjem rane strategije čitanja u nastavcima na primeru Puškinove „Bajke o ribaru i ribici” učenici drugog razreda biće naučeni da memorišu i razumeju ono što su pročitali na jednom času i pripreme se za čitanje tog dela drugog dana. Time ih usmeravamo na čitanje obimnijih lektira, gde su najznačajnijim autorima dečje književnosti dodata dela u skladu sa uzrastom učenika kao što je „Bambi” Feliksa Saltena, gde mogu da prave i paralelu sa crtanim filmom – objašnjava zamenica direktora ZUOV-a dodajući da je uvedena i izbornost koja omogućava učitelju kreativnost u upoznavanju đaka sa značajnim ličnostima srpskog jezika, književnosti i kulture, kao što su Dositej Obradović i Nikola Tesla.

Kako je primećeno da osnovci mešaju službe i vrste reči, odlučeno je da se drugi razred posveti isključivo ovoj drugoj oblasti, odnosno imenicama, pridevima, glagolima, zamenicama, dok će savladavanje službi reči biti preseljeno u treći razred.

U programu za šesti razred ukupan boj lektira smanjen je sa 41 na 31 kako bi se dela analizirala detaljnije, bez „pretrčavanja”. Možda i najzanimljivija promena je u izbornom delu lektire koji je obogaćen naučnopopularnim i informativnim tekstovima, kao što su „Moji izumi” Nikole Tesle i „Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca” grupe francuskih autora.

– Tekstovi iz dopunske lektire služe da nastavnik izabere tri književna dela od 15 i ona postaju obavezna da se u tom odeljenju obrađuju kao sva ostala dela – ističe Dejana Milijić Subić i dodaje da su građenje reči, imeničke i pridevske zamenice, kao ranije oblasti gramatike za peti razred, sada prebačeni u šesti.

U biologiju se uvodi novi, holistički pristup izučavanju živih bića. Uči se na drugi način, a ne lekcijski, sa ciljem da šestak zna da zaključuje i upoređuje naučeno na kraju godine.

– Očekujemo da na kraju šestog razreda đak ume da poveže evolutivne promene sa naslednom varijabilnošću i prirodnom selekcijom. Ili da odredi položaj nepoznate vrste na drvetu života na osnovu poznavanja opštih katrakteristika. Potpuno novo je da razmatra u grupi šta je učio i gde to može da primeni. U delu „Čovek i zdravlje” naučiće da zbrine površinske povrede kože, ukaže prvu pomoć u slučaju uboda insekta, ali i da zna da izmenjeno ponašanje ljudi dovede u vezu sa korišćenjem psihoaktivnih supstanci – naglašava Milijić Subić.