sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 26.07.2019. u 16:30 Aleksandra Isakov

Uloga Hrvatskog nacionalnog vijeća u odnosima Srbije i Hrvatske

Predstavnici HNV-a obilaze opštine i gradove gde žive Hrvati. – Postoje problemi u realizaciji dogovora, uzdaju se u konstruktivna rešenja
(Фото: А. Исаков)

Subotica – Rukovodstvo Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV), sa predsednicom Jasnom Vojnić na čelu, izašlo je u javnost da predstavi rezultate svog polugodišnjeg rada. Novi sastav Hrvatskog nacionalnog vijeća, izabran 4. novembra na elektorskoj skupštini u Beogradu, krenuo je u agilno povezivanje udruženja i institucija koje u svojim nazivima imaju predznak „hrvatsko”, ali i sa predstavnicima sredina u kojima deluju. „Neki od glavnih strateških pravaca bili su i da u HNV-u načinimo sistem koji će se prepoznavati kao nezaobilazni faktor u svim hrvatsko-srpskim odnosima”, piše u njihovom izveštaju u radu.

– Hrvata ima u svim mestima Srbije, od Niša do Subotice, postoji samo jedna opština gde ih nema – Lapovo. To znači da smo izuzetno disperizirana zajednica – kaže za „Politiku” Jasna Vojnić.

Zbog toga su kaže u početku glavninu snaga usmerili ka kadrovskom osnaživanju i širenju mreže kancelarija. Budžet HNV-a na godišnjem nivou iznosi 150 hiljada evra, što je dovoljno samo za angažovanje troje zaposlenih. Republici Hrvatskoj su sugerisali da imaju velike planove i projekte, ali da im je potrebno kadrovsko pojačanje.

– Središni ured za Hrvate izvan Hrvatske nam je pomogao i kadrovski smo osnaženi sa dve osobe, ali ima naznaka da će nas osnažiti i sa područnim uredima. Projekti će biti lakše ostvarivi ako napravimo mreže i zato smo i krenuli u obilazak svih većih gradova i opština gde žive Hrvati i predstavili se gradonačelnicima i predsednicima opština. Bio je to dobar iskorak da odemo na teren i porazgovaramo sa lokalnim Hrvatima, ali i sa predstavnicima vlasti, gde smo nailazili na pozitivne reakcije, jer su mislili da dolazimo zbog problema, a mi smo dolazili samo da se upoznamo da kažemo samo šta mi možemo, a šta se može učiniti sa njihove strane, i odmah na terenu je i dolazilo do konstruktivnih rešenja – kaže Vojnić.

Rad Hrvatskog nacionalnog vijeća usmeren je i na obrazovanje. Trenutno u Srbiji oko 500 učenika pohađa nastavu na hrvatskom jeziku i još toliko hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture uči kao izborni predmet. Vojnić ističe da su radili na obrazovnoj reformi, te su jedina nacionalna zajednica koja je istovremeno sa većinskim udžbenicima pripremila i svoje za prvi i peti razred.

– U obrazovanju nam nedostaje jezičnostručni kadar, i upravo je u Novom Sadu, na lektoratu za hrvatski jezik prvih devet polaznika završilo dva semestra i dobilo sertifikate o poznavanju hrvatskog jezika – navodi predsednica HNV-a.

Obrazovanje je teren na kojem žele da se bore i protiv odlaska mladih ljudi, a uz postojanje lektorata, pažnju posvećuju i programu profesionalne orijentacije. Desetodnevni program se odvija u Benkovcu, gde na neki način oblikuju razmišljanje da svojim talentima treba da doprinesu zajednici, navodi Jasna Vojnić. Ono što nedostaje jeste nova mreža škola kako bi mogli da nastave sa formiranjem novog školskog centra.

Jasna Vojnić navodi da je bilo više slučajeva da su se na terenu susretali sa situacijama da se u praksi ne sprovodi dogovor koji je postignut sa različitim nivoima vlasti, tako nema odgovora za kulturni centar u Beogradu, u Dom kulture u Tavankutu je „useljena” kafana, u samostanu u Baču nema reči o Hrvatima.

– Mi još beležimo nedovoljno proaktivan odnos prema hrvatskoj nacionalnoj zajednici, ali HNV pohvaljuje svaki najmanji pomak i na konstruktivan način želi da doprinese radu institucija – kaže Vojnić.

Komеntari2
6b8a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Влајко
Наравно око 3/4 "Хрвата" у Србији су у ствари Буњевци. На њих се врши страшан притисак да се "хрвате", а наша држава, не да то спревача, већ тај процес и потпомаже.
Miloš
Deder, proverite još jednom prisutnost Hrvata po svim opštinama u Srbiji (!!!)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja