Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
„PO­LI­TI­KA” U STA­ROM GRAC­KU

Lepo selo koje prati zla kob

U mestu u kome je nekada živelo oko 400 srpskih duša, danas opstaje samo 200 Srba
(Фото М. Ћурчић)

Staro Gracko – Pitomo zeleno polje, prizemne i lepe kuće s uređenim baštama, rascvetale zelene krošnje, šarene koke i krave koje tu i tamo pasu prvo je što vidi putnik koji stigne u Staro Gracko, naselje u opštini Lipljan na Kosovu i Metohiji. Ovu stvarnu lepotu, kao i onu iz legendi, prati istinska zla kob. Zato, kad se spominje Staro Gracko ne govori se o lepoti, već o nesreći koja se pravo s neba stuštila na selo.

Pre 20 godina, 23. jula 1999. godine, 14 žetelaca iz ovog sela izgubilo je život u masakru poznatom kao „krvava žetva”. Osam porodica zauvek je zavijeno u crno, a pod seoskim nebom, stradalo se i tokom, ali i nakon NATO agresije. Dve decenije kasnije, u selu u kome je nekada živelo oko 400 srpskih duša, danas opstaje oko 200 Srba, a prema svedočenju pojedinih meštana, otprilike, ima isto toliko Albanaca, koji su se u međuvremenu doselili. Ubistvo 14 nevinih ljudi, dok su žnjeli pšenicu na svojim njivama, i martovski pogrom, kako kažu, učinili su da mnogi Srbi zauvek napuste selo.

Velelepne kuće proviruju iza ograda, nalik na bedeme. Krase ih gipsani ukrasi i video kamere, a ispred kapija od kovanog gvožđa parkirani su skupoceni automobili, uglavnom sa švajcarskim, austrijskim i nemačkim registarskim tablicama, ali i s onima iz Bujanovca.

– Te velike kuće sagradili su Albanci koji žive i rade u inostranstvu. Ovde dolaze tokom leta – objašnjava nam jedan od meštana. Prema rečima Stojana Stoisavljevića, žitelja, Gracko je mlado selo, a pre ratnih dešavanja život je izgledao sasvim drugačije.

– Ovo je jedno, tako da kažemo, mlado selo koje su oko 1920. godine naselili Srbi iz Crne Gore, Hercegovine i Like. Selo radnika, poljoprivrednika i vrednih seljaka. Mnogi stanovnici, pre rata, radili su i u državnim preduzećima, a nakon što su firme prestale da rade, počeli su da se izdržavaju uglavnom od poljoprivrede i stočarstva... – kaže Stojan. Međutim, kako pričaju žitelji, ni to danas nije lako, jer neki od njih poseduju zemlju u okruženju, gde danas živi samo albansko stanovništvo. Ne usuđuju se da odu tamo i obrađuju samo njive u selu koje uzimaju u zakup. Što se tiče odnosa s novim komšijama, Albancima, kako objašnjava Stojan, oni su isključivo ekonomske prirode.

Uoči 23. jula, u znak sećanja na pale srpske žeteoce, poslednjih 19 godina se održava Memorijalni turnir u malom fudbalu. Na ovogodišnjem je učestvovalo 16 ekipa, a prethodih godina dešavalo se da bude i do 22 ekipe.

– Turnir se održava bez prekida od 2000. godine. U početku su učestvovale ekipe iz Starog Gracka, Lepine, Lipljana i Gračanice. Pre sedam godina Republika Srbija je počela da finansira turnir i to je i danas tako – kaže Zoran Ćirković, učitelj i predstavnik Starog Gracka.

Na poligonu ili u popularnom „klubu”, kada se održava turnir, napravi se velika gužva.  Ostalim danima, poput teške magle, selo obavije tišina. Na terenu se ne mogu videti srpska deca jer se mahom igraju u svojim dvorištima. Kuće nikada ne ostavljaju prazne, kako kaže jedna meštanka, jer strahuju od učestalih krađa, pa zato kapije i vrata zaključavaju veoma rano.

– S albanskim komšijama imamo korektne odnose, ali se dešava da na poligon dođu Albanci iz okolnih sela. Bude tu problema i provokacija i to je jedna vrsta svakodnevnog pritiska na nas – kaže Ćirković.

Međutim, Srbi iz Starog Gracka, reklo bi se, bez obzira na sve, nastavljaju da žive i veruju u nebo koje im baš i nije bilo naklonjeno poslednjih decenija. Parastos žrtvama održava se kod spomen-ploče u centru sela, koja je bila prethodnih godina rušena i skrnavljena. Na obližnje groblje, gde su sahranjeni, između ostalih, i žeteoci, kako pričaju žitelji sela, njihovi najbliži ne odlaze. Groblje je minirano, u blizini je bazen na koji odlaze Albanci, a i spomenici su bili rušeni i skrnavljeni.

Kad pitate meštane šta bi želeli, slegnu ramenima, pružajući srce na dlanu, iskren, prijateljski osmeh i gostoprimstvo po kome su čuveni kosmetski Srbi. Nema potrebe više ni da govore, i ptice na grani već znaju za čim žude: nekim boljim sutra i pravdom za svoje žeteoce i druge, njihove najdraže, pale mučenike. Ono što ih veoma brine, kako kažu, jeste budućnost njihove dece i, uopšte, mladih u selu. Bez obzira na to što su stekli diplome fakulteta i visokih škola, vrlo teško ili gotovo nikako ne mogu da pronađu posao. Obrazovani mladi ljudi, prema njihovim rečima, odlaze trbuhom za kruhom.

– Posao, naročito za mlade, je ključ našeg opstanka – priča Ćirković. Kad se o seobi govori, stariji žitelji, svedoci nekih od najvećih srpskog stradanja na KiM, samo odmahnu glavom i sebi u bradu prozbore: Samo ne daj bože da ovde poslednji ostanemo.

U školi 20 đaka i elektronski dnevnik

Mališani iz sela pohađaju istureno odeljenje Osnovne škole „Braća Aksić” iz Lipljana.

– U školi postoji kombinovano odeljenje od prvog do četvrtog razreda. Imamo 20 đaka, nekad ih je bilo mnogo više, a nadamo se da ćemo od septembra imati peti, sedmi i osmi razred. Mnogo toga nam nedostaje, objekat u kome se održava nastava izgrađen je 1950. godine. Trudimo se da radimo najbolje što možemo u ovim uslovima, a uveli smo elektronske i dnevnike – kaže Bratislav Đedović, direktor škole „Braća Aksić”.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Zitelji ovog sela su mnogo stradali i tokom Drugog svetskog rata. Istorija se ponavlja... Stradanja i patnje su iste, samo se ljudi koji sve to prezivljavaju zovu drugim imenima.
stojsavljevic nikola
milorad ,,mica,, stosavljevic nije iz starog gracka,,ziveo je jedno vreme na farmi pored lipljana,,bili smo komsije ,kasnije su njegov otac slavko,majka rajka i brat zoran,preselili u lipljan,,inace poginuo je u lovistu,fazanerija kod lipljana kad je iso da istrai zasto se ubijaju jeleni,,i ubijen je iz snajpera,
Милутин Филиповић
У спомен књизи "Јунаци отаџбине" коју је издала Савезна влада 2000.године и коју је штампала војна штампарија Београд, у вези са погибијом Стојисављевић Славка Милорада, на страни 307, између осталог пише: " .....рођен 28 августа1958.године у селу Старо Градско општина Липљан.....као резервни капетан обављао је дужност команданта 52 војнотериторијалног одреда.Погинуо је у борби против албанских терориста предводећи извиђачку групу своје јединицеу у селу Крајмировце, Штимље." Вечна му слава.
Милутин Филиповић
Село Старо Градско (мање или више) преживљава судбину свих Срба на КиМ. За то село ме вежу многа лепа сећања, а посебно на деду мог ратног друга Перка Одаловића, чије је деда, такође Перко био у фашистичком затвору у Албанији. Реч је о злогласном фашистичком затвору "Порто Романо" код Драча).Кроз тај затвор је прошло много родољуба са КиМ (Мита Миљковић послератни директор Политике, Петар Цанић, Душан Лазић. Шпиро Самарџић, Слободан Филиповић Стрелац и тд)
Милутин Филиповић
Резервног капетана Милорада Стојисављевића "Мићу" из Старог Градског, убили су шиптарски терористи у току НАТО агресије 31 маја 1999.године. Старо Градско је увек било трн у оку шиптарским терористима и балистима у току НОР-а
Raca Milosavljevic
... nikada nije bilo lako,ni danas nije ... ali proci ce i ova okupacija ...
Vojislav
Ovo selo je primer kako je tesko nealbancima da opstanu u , sada neprijatljskom okruzenju.Srbima prestoji tezak period u kome ako se ne postigne neki dogovor u smislu zastite prava /zso/ ,potrebno je ubrzati proces "razgranicenja". Voleo bih da vidim "voljne" Srbe koji uzvikuju "Kosovo je Srbija" da preuzmu srpska domacinstva koja izumiru i nastave zivot u tom delu Srbije.
(ne)informisani...
@Vojislav: "... oni koji uzvikuju Kosovo je Srbija... neka idu da preuzmu srpska domaćinas. da žive ne Kosovu"? Zvuči cinično, kao ti znaš stanje, a ti Srbi većinom iz Srbije, uzvikivači, nedovoljno informisani - nisu krivi i ništa nisu pogrešili, nego podsećaju i podstiču oportunistič političare da snagom jedinstva, Ustava, istorijskog i medjunarod prava brane srpski narod i suverenitet Srbije! Gde su uslovi za povratak? Kakvo razgraničenje (cilja se na integrisanu granicu za ulazak KS u UN

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.