Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko se od sunca u podne krije – najpametniji je

Lekari savetuju zaštitu od sunca, češće rashlađivanje i apeluju da se posebno brine o deci koja se pregrevaju tri do pet puta brže od odraslih
(Фото А. Васиљевић)

Zbog visokih temperatura i sparnog vremena mnogi ovih dana imaju problem zbog pada krvnog pritiska, kolapsa, sunčanice i toplotnog udara. Lekari po ko zna koji put upozoravaju da je važno pridržavati se njihovih saveta da ne bi bilo iznenadnih odlazaka u hitnu službu bolnica širom Srbije.

Posebno moraju da budu oprezni stariji ljudi, deca, trudnice i pacijenti sa dijagnozom kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih bolesti i dijabetesa. Ugroženi su i radnici koji rade napolju i izloženi su direktnom dejstvu sunčevih zraka, kao i ljudi koji borave u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu objašnjavaju da se usled poremećaja regulacije telesne temperature mogu javiti toplotni osip, grčevi ili slabost, a da je opasno kada se pojavi sunčanica i toplotni udar jer može doći do ozbiljnih komplikacija.

– Sunčanica nastaje nakon prekomernog izlaganja tela, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha. Kod mladih koji se dugo sunčaju česti simptomi su i umor i malaksalost, a kod starijih može doći i do gubitka svesti. Toplotni udar može da nastane ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima, nego i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu. Simptomi su telesna temperatura viša od 40 stepeni Celzijusovih, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje i nekada gubitak svesti – ističu lekari u zavodu i dodaju da se može javiti i toplotna iscrpljenost, koja nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću i gubitkom svesti.

U slučaju pojave sunčanice, osoba hitno mora da se skloni sa sunca u klimatizovanu prostoriju, treba joj staviti hladne obloge ili je istuširati i dati joj da pije tečnost. Ukoliko neko doživi toplotnu iscrpljenost mora da se skloni u zamračenu prostoriju, da popije vodu ili rashlađeni čaj i stavi hladne obloge na glavu i potiljak. Kada je reč o toplotnom udaru, važno je da najbliži uoče simptome kod osobe, umiju je ili istuširaju, daju joj tečnost i hitno je odvezu u zdravstvenu ustanovu.

Da bi se problemi sprečili, iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” podsećaju na neophodno održavanje sobne temperature niže od 32 stepena Celzijusa tokom dana, odnosno ispod 24 stepena tokom noći. Treba izbegavati boravak napolju u najtoplijem dela dana, od 10 do 17 časova. Bitno je izbegavati naporne fizičke aktivnosti, a ukoliko je to neophodno, važno je da se to radi u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između četiri i sedam časova. U toku dana je potrebno više puta rashlađivati organizam i piti minimum dva litara tečnosti.

– Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, stavite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Tuširajte se rashlađenom vodom. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala. Izbegavajte alkohol i smanjite unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina – naglašavaju u „Batutu”.

Mnogi pate ovih dana i zbog dijareja, koje ih zadese u najgore vreme – na godišnjem odmoru. Statistika govori da se putnička dijareja javlja kod 20 do 50 odsto osoba koje putuju i često menjaju životne navike, a da stomačne tegobe u nekoj blažoj formi ima mnogo veći broj ljudi. Prof. dr Miodrag Krstić, gastroenterolog Kliničkog centra Srbije i autor Nacionalnih smernica za primenu probiotika, naglašava da na putovanju treba uzeti probiotik, ali da je poenta da nisu svi oni isti i da ne deluju na iste tegobe.

– Važno je izabrati probiotik koji sadrži dokazano efikasnu dozu probiotika. Ja svojim pacijentima savetujem da uvek biraju samo one koji sadrže najmanje pet milijardi živih organizama u jednoj kapsuli. Trilion bakterija normalno živi u digestivnom sistemu, pa zbog toga naučnici procenjuju da je potrebno najmanje milijardu probiotskih organizama da bi se izvršio povoljni uticaj na zdravlje creva. Kada popijemo probiotik, on ne ostaje trajno u našem crevnom ekosistemu, već će nam pomoći da brojčano nadjačamo mikroorganizme koji nas čine bolesnim – dodaje dr Krstić.

Oprezno tokom vožnje

Ovih dana treba biti oprezan i prilikom vožnje automobila, jer statistike pokazuju da se najveći broj saobraćajnih nezgoda dešava leti, i to najčešće u julu, avgustu i septembru. U Institutu „Batut” ističu da ljudi ne bi trebalo da ulaze u automobil koji je stajao na suncu, da obavezno moraju da otvore sva vrata i prozore, uključujući i prtljažnik. Tako će provetriti i za neki stepen rashladiti vazduh u automobilu. Upotreba klima-uređaja treba da omogući da unutrašnja temperatura bude 5–7 stepeni niža od spoljašnje. Velike vrućine predstavljaju rizik po bezbednu vožnju, jer mnogo brže dovode do umora i iscrpljenosti.

– Umor je uzročnik svake treće saobraćajne nezgode na putevima, a neminovan je pratilac dugih vožnji, naročito u noćnim i nepovoljnim klimatskim uslovima, poput velikih vrućina. Kako biste sprečili ili odložili nastanak umora u toku vožnje, pre putovanja se dobro naspavajte i odmorite – kažu u Zavodu za javno zdravlje Srbije i dodaju da decu nikada ne treba ostavljati u parkiranom vozilu na suncu. Čak i sa otvorenim prozorima temperatura u automobilu se za 10 minuta može popeti na 40 stepeni ako je napolju 25, a ako je napolju 35, temperatura u automobilu dostiže i 50. podeljak. Deca su osetljiva na ekstremne temperature, pa se mogu pregrejati tri do pet puta brže nego odrasle osobe.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Neko
Molim pitajte gradske vlasti.i zamenika, zasto.na Slaviji, na "privremenom" stajalistu.linija 21i 22nema nikakvog zaklona od sunca (kise)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.