Novi konkurs za novog direktora Hipodroma

Direktora JP „Hipodrom Beograd” grad će tražiti konkursom koji će, nezvanično saznajemo, biti raspisan u naredna tri meseca jer početkom oktobra ističe mandat sadašnjem v. d. direktoru Veljku Rosiću. On je prošle godine ponovo imenovan na dužnost pošto je Risto Kostov podneo ostavku svega pet dana otkako je 25. septembra zvanično došao na čelo najstarijeg sportskog kompleksa u prestonici.

Kostov se povukao iz ličnih razloga, navedeno je u obrazloženju rešenja o prestanku mandata, a on nije želeo da govori o razlozima za takvu odluku. Za mnoge ekspresno povlačenje Kostova nije bilo iznenađenje budući da je on bio šesti rukovodilac u poslednjih 10 godina otkad je kompleks na Carevoj ćupriji prešao pod okrilje grada. Ovo javno preduzeće nije profitabilno, godinama tavori u dugovima i grad bi mu najradije tražio novog vlasnika.

Povlačenjem Kostov je izgubio šansu da se oproba u fizičkim poslovima kojih se Rosić ne libi – mete kompleks, vozi traktor, balira seno, čisti sneg... Sve to je Rosić nastavio da radi od oktobra prošle godine, tvrdi Mile Andrić, šef tehničke službe „Hipodroma Beograd”, i dodaje da se do danas na hipodromu mnogo toga pomerilo sa mrtve tačke. Obnovljena je glavna tribina izgorela pre 20 godina i na njoj su postavljene nove stolice, staze su posle deset godina nasute peskom i poravnate, sudijski, komentatorski i kamermanski toranj je sređen, kupljeni su novo ozvučenje i traktor.

– Vizuelni izgled hipodroma drastično se promenio zahvaljujući Sekretarijatu za sport, našim prijateljima i prihodima koje smo ostvarili. Metalnu konstrukciju glavne tribine smo ofarbali, zaštitili od korozije, postavili nove daske, tornju koji je bio limena konzerva vratili smo etno-izgled, zamenili instalacije, postavili novo osvetljenje, promenili smo i semafor za trke... – ističe Andrić i dodaje da o kompleksu koji se prostire na 24 hektara brine četvoro zaposlenih.

Nedavno je održan 97. Srpski galopski derbi, usledila je letnja pauza, a posle nje prvi trkački dan trebalo bi da bude 22. septembra.

Na Carevoj ćupriji od 1912.

Na Carevu ćupriju hipodrom se preselio 1912. zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, osnivaču „Politike”, najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, i članu Dunavskog kola jahača. Hipodrom je otvoren na Vidovdan 1914. u osvit Prvog svetskog rata. Ukazom kralja Aleksandra iz 1920. Dunavskom kolu jahača „Knez Mihailo” ustupljeno je državno zemljište u besplatan zakup na 75 godina, „radi podmirenja zemaljske potrebe u stvaranju stalne staze za javne konjske utakmice”. Godinu kasnije održani su prvi galopski derbi i prva trka grada Beograda. Premijerna kasačka nadmetanja revijalnog karaktera bila su 1930.

Dunavskom kolu jahača upravljanje hipodromom oduzeto je nacionalizacijom 1949. Trkalište potom menja naziv u „Hipodrom Beograd”, a odlukom Skupštine grada iz februara 2008. postaje javno preduzeće.

Bez promene namene kompleksa

Nijedan važeći planski dokument Beograda zasad ne predviđa izmeštanje niti ima rezervnu lokaciju na koju bi hipodrom preselio. Osim toga, urbanističko-arhitektonski konkurs koji je 2017. godine organizovan i obuhvatio je i hipodrom nedvosmisleno je potvrdio da kompleks ne menja namenu i da ostaje na istom mestu. Predvideo je proširenje tribina, objekte za upravu i administraciju, smeštaj i negu konja, edukativno-trenažni centar. Počasna tribina se zadržava u izvornom izgledu i gabaritima, velika se obnavlja, a gledalište istočno od velike tribine se proširuje. Svi nelegalno podignuti objekti koji godinama ruže kompleks viđeni su za odstrel, a u planu je i izgradnja pešačkog mosta koji bi hipodrom povezao sa Adom Ciganlijom. Zdanja koja budu sagrađena u tom kompleksu neće prelaziti jedan sprat, a njihova dozvoljena ukupna površina je 16.860 kvadratnih metara.