Do kraja 2020. na Bežanijskoj kosi temelji novog „Fronta”

Nova Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front” biće izgrađena na Bežanijskoj kosi, a podizanje novog objekta trebalo bi da počne do kraja sledeće godine. Kako je za „Politiku” najavio Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, od uprave ove klinike očekuje se da dostavi spiskove za nabavku potrebne moderne opreme koja će se koristiti u novoizgrađenoj bolnici.

– Tu opremu nabavićemo ranije i lekari će moći da je upotrebljavaju u postojećoj zgradi. Ona će biti mobilna, tako da će po završetku radova na izgradnji novog objekta biti premeštena tamo – dodao je Blagojević.

U klinici ističu da će novi objekat biti sazidan na uglu ulica Marije Bursać i Studentske, u blizini KBC „Bežanijska kosa”, i da će imati površinu između 25.000 i 28.000 kvadratnih metara. To je dvostruko više kvadrata u odnosu na sadašnju bolnicu. Uskoro se očekuje usvajanje planskih dokumenata, a nakon toga rešavanje imovinskopravnog statusa lokacije za izradu buduće bolnice. Kada se to završi, krenuće se sa izradom projektne dokumentacije i izborom izvođača za izgradnju novog objekta. Cilj je da nova klinika bude mesto gde će se sprovoditi najsavremenija medicinska praksa. U njoj će biti i naučno-istraživački centar i nastavna baza za oblast ginekologije i akušerstva.

Kako objašnjava prof. dr Željko Miković, direktor GAK „Narodni front”, nova zgrada je uslov bez kojeg se ne može planirati dalji razvoj ustanove. Postojeći objekat se sastoji od 15 manjih zgrada. Prva je nastala pre Drugog svetskog rata i to je bio Sanatorijum „Živković”. Nekoliko zgrada dozidano je za potrebe određenih administrativnih službi posle rata, u periodu između 1946. i 1950. godine, da bi oko 1966. u dvorištu nikle još dve zgrade, a oko 1980. centralni objekat, gde se sada nalaze operacione sale.

– Ulični deo zgrade građen je nenamenski. Iscrpljujemo se stalno u poboljšavanju uslova za rad, ali ne možemo da postignemo stepen kvaliteta koji bismo želeli. Zato smo zahvalni Vladi Srbije, Ministarstvu zdravlja i Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima što su prepoznali da nam je neophodan novi objekat i započeli projekat da se to završi. U postojećoj kući nemamo mesta za mnoge stvari koje su nam važne. Na primer, nama je magnetna rezonanca neophodna za snimanje onkoloških bolesnika koji čekaju na operaciju. Taj aparat nam je bitan i za snimanje žena koje imaju rizičnu trudnoću sa anomalijama ploda. Čeznemo za takvim aparatom, a problem je što, i ako ga dobijemo, u staroj zgradi nemamo gde da ga smestimo. U novom objektu biće mesta za njega. Takođe, sada imamo sobe sa više kreveta. A po savremenim standardima je bitno da sobe budu jednokrevetne i dvokrevetne i da imaju svoje kupatilo, što će se takođe poštovati u novoj zgradi. Insistiraće se na primeni standarda kao kad je reč o sličnim objektima u EU – pojašnjava dr Miković.

A dok se ne izgradi novi objekat i dalje će se raditi na ulepšavanju postojećih odeljenja u bolnici. U planu je rekonstrukcija Odeljenja poluintezivne nege za novorođenčad na trećem spratu GAK-a, što je značajno za bebe koje moraju da ostanu u bolnici duže od tri dana. Jedno od najvećih odeljenja za vantelesnu oplodnju u zemlji takođe je ulepšano, pa na ovom mestu oko 300 parova godišnje bude primljeno kako bi se obavila ova procedura. U planu je formiranje još jedne embriološke laboratorije, čime bi se omogućilo da se čak i duplira broj procedura vantelesne oplodnje. Naš sagovornik podseća da se ovde obavi oko 6.400 operacija godišnje, od čega je 1.200 laparoskopskih, a 1.100 abdominalnih. Interesantno je da se laparoskopske povećavaju iz godine u godinu i da su po brojnosti prestigle one koje se izvode klasičnom hirurgijom. To je dobro, jer se posle takvih intervencija pacijenti brže oporavljaju, a kvalitet zahvata je na istom nivou kao kod standardnih operacija.

– Zahvalni smo što smo dobili dva takozvana laparoskopska stuba od Ministarstva pravde preko oporuniteta, a jedan od privatnog donatora. Cilj nam je da svaka operaciona sala ima sve što je potrebno i za klasičnu i za laparoskopsku hirurgiju. Obavimo najveći broj porođaja u zemlji, oko 7.500 godišnje, od čega se carski rez izvodi u 31 odsto slučajeva. Često moramo da blokiramo neku operacionu salu ili da promenimo operacioni program kada iskrsnu hitni carski rezovi. Trenutno imamo samo jednu salu u kojoj se te operacije obavljaju, a nadamo se da ćemo ih u novom objektu imati dve ili tri, što će nam olakšati posao – kaže dr Miković.

Ističe da nemaju liste čekanja za preglede i operacije i da su po tome jedinstvena ustanova. Ponosni su što je kod njih, zahvaljujući akciji Ministarstva zdravlja da se zaposle najbolji studenti medicine, posao u poslednje dve godine dobilo petoro lekara sa prosekom između 9,8 i 10. Na njih se, kaže, računa da će jednog dana „nositi ovu ustanovu na svojim leđima”.