Misa u pravoslavnom hramu

U pravoslavnom hramu Svetog Nikole u Novom Brdu u sredu je služena katolička misa. Na ostacima ovog hrama iz srednjeg veka, gde je ove godine bez znanja Srpske pravoslavne crkve radove izvodio Arheološki institut Kosova, okupilo se deset sveštenika predvođenih kosovskim biskupima Đerđom Dodom i Zefom Gašijem. Iako su, pre nešto više od mesec dana, stručna javnost, Srpska pravoslavna crkva i lokalni predstavnici Srba koji žive u Novom Brdu oštro reagovali i osudili prekrajanje istorije i verskih prava, zvaničnici katoličke crkve u sredu su ipak služili misu pred tridesetak osoba. U SPC su za služenje mise saznali iz medija na albanskom jeziku.

Kako je preneo sajt www.drita.info, misa je održana u okviru albanskih „dana dijaspore” i navodi se da je u Novom Brdu „posle mnogo vekova (od 17. veka) prvi put služena sveta misa”. Biskup Doda je u besedi pozdravio prisutne i misu posvetio onima koji su tu vekovima živeli, posebno se sećajući „sveštenika i biskupa koji su služili u ovoj crkvi.

„Zašto smo danas na Novom Brdu? Želeli smo da dođemo ovamo jer je to mesto koje dokazuje da smo bili pre religije. Bože, bili smo ovde pre Hristova rođenja, bili smo pre nego što su Osmanlije došli sa Muhamedom, bili smo ovde pre nego su došli Sloveni. Bili smo ovde iako je naše sećanje možda izbrisano, imamo ovo kamenje koje dokazuje da smo i mi verovali, verovali onome što smo čuli u jevanđelju a koje nam govori: zapovedam vam ljubimo jedni druge”, rekao je Doda.

Prisutnima se obratio i biskup Zef Gaši koji je podržao ovu, kako je rekao, srećnu inicijativu koja se održava u pravo vreme i na pravom mestu založivši se da ovo postane tradicija jer, rekao je, „povratak u našu prošlost, garantuje dobru i srećnu budućnost koju svi želimo“.

Jedan od govornika bio je i Ismet Hajrulahu, direktor Kosovskog instituta za zaštitu spomenika, koji je zahvalio biskupu i istakao da se misa održala u katoličkoj katedrali i da je posvećena celoj dijaspori i, kako je rekao, „mučenicima nacije”. Uzvraćajući na pozdrav, biskup Doda je pozvao na obnovu zaostavštine i istakao da je to „dužnost države, ali mi imamo i mnogo teži zadatak od vas: vraćanje albanskog duha”.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve nisu imali nikakvu informaciju o služenju mise, a Crkva Svetog Nikole, sedište srpskih mitropolita, zaštićena je zakonom o specijalnim zonama, u kojima bez dozvole SPC i srpske zajednice nije moguće izvoditi nikakve radove, a samim tim i vršiti verske obrede.

Druga crkva koja je u prošlosti služila katoličkom stanovništvu grada Novog Brda, u narodu poznata kao Saška crkva, nalazi se iznad današnjeg srpskog sela Bostane. Pravoslavna Crkva Svetog Nikole bila je sedište ili katedra lipljansko-gračaničkih episkopa, koji nose i titulu novobrdskih mitropolita, a u knjizi Marka Popovića i Igora Bjelića navodi se obilje izvora, dokumenata, primera nakita, keramike, kamene plastike, novca, grobalja, veza sa moravskom školom i istorijskih činjenica koje nedvosmisleno dokazuju da je reč o pravoslavnom hramu. Tokom ove godine Arheološki institut Kosova, protivno zakonskim odredbama, izveo je radove na pravoslavnoj crkvi u Novom Brdu uz finansijsku podršku nemačke ambasade iz Prištine. Krajem maja ambasador Kristijan Helt i Ramuš Haradinaj proglasili su završetak radova „na katoličkoj crkvi”. Nakon toga i reakcija javnosti, „Politika” je upitala ambasadora Helta da li je on bio u katoličkoj ili pravoslavnoj crkvi. Odgovor na ovo pitanje nikada nije stigao.

Posebnu zanimljivost čine govori biskupa Dode i Gašija u pravoslavnoj Crkvi Svetog Nikole, koji su u potpunoj suprotnosti sa onim što su govorili njihovi prethodnici koji su u Novo Brdo ranije dolazili u kanonske posete. Tako 1610. barski nadbiskup Marin Bici izveštava da su Turci pretvorili u džamiju „lepu i skupocenu crkvu srpskih despota”.

Stručna javnost je iznenađena služenjem mise u Novom Brdu, posebno nakon proletošnje bespravne restauracije hrama.

„Radovi na preoblikovanju ostataka crkve su zaustavljeni, sa onim što je izvedeno napravljena je velika šteta, sa onim stubovima je skaredno napravljeno ali je zaustavljeno i neće se dalje raditi”, kaže dr Marko Popović, koji upozorava da SPC mora svaki put brzo da reaguje i da uprkos pritiscima jasno stavi do znanja o čijoj je crkvi reč. „U tu prazninu ušli su katolici, odnosno Albanci… ja ne znam kako je katolički biskup iz Prištine smeo da to radi, jer katolička crkva ne priznaje Kosovo, a odnosi katoličke i pravoslavne crkve su dovoljno dobri da katolici ne posežu za srpskim crkvama, to oni nisu radili”.

Istoričar Miloš Ković u izjavi za „Politiku” rekao je da služenje ove mise „pripada najcrnjim stranicama evropske istorije”: „Kao u NDH i kao u doba verskih ratova 16. i 17. veka, kao u vreme pljačke Carigrada 1204. godine Rimokatolička crkva pokušava da poništi postojanje ’jeretika’ i njihovog nasleđa. Reči prizrenskog biskupa na misi potvrđuju da on u Novom Brdu nije služio na oltaru istine, nego laži i sile. Zna se da se takva vrsta službe, pre ili kasnije, okončava propašću samog služitelja.”