Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Indiskretni klasizam srednje klase

Ne stišava se uzbuđenje izazvano, sada već čuvenim, tekstom „Elita i plebs”. Osvrti, bilo da su afirmativni ili kritički – što bez izuzetka zavisi od stranačkog opredeljenja autora – imaju jednu zajedničku nit sa osnovnim tekstom. Svi ukazuju na napetost i latentni sukob što tinja u srpskom društvu.

Ljudi se oduvek dele i sukobljavaju po različitim osnovama. Nekada su podele zasnovane na prirodnim karakteristikama (starost, pol, boja kože), a nekada na socijalno konstruisanim odlikama (imetak, status, konfesionalna ili nacionalna pripadnost). Razlike, njihovo isticanje, pa i diskriminacija drugih i drugačijih, dugo nisu percipirani kao problem. Naprotiv, u tradicionalnim društvima problem su predstavljali zahtevi za ukidanjem tih razlika.

Stvar se dramatično, mada ne i preko noći, promenila u moderno doba. Razlike i njima izazvane tenzije nisu ukinute, ali su – procesima civilizovanja na kulturnom i demokratizacije na političkom planu – u znatnoj meri pacifikovane. Zato ustavi modernih demokratskih država zabranjuju „podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti”. Nivo diskriminacije smatra se obrnuto proporcionalnom merom civilizacijskog i demokratskog napretka nekog društva.

Mada teška i neizvesna, ponekad naizgled uzaludna, borba protiv seksizma (posebno mizoginije), ejdžizma, rasizma, šovinizma, homofobije dala je, na dugi rok posmatrano, određene rezultate i u Srbiji. Jedino polje na kojem se poslednjih godina odvija retrogradan proces jeste klasizam.

Klasizam kao izraz samosvesti određene klase uvek je, makar i diskretno, prisutan. U vremenima kada nema većih klasnih pomeranja i napetosti, on se izražava kroz kultivisanu afirmaciju životnog stila i vrednosti pojedinih klasa. Moguće ga je prepoznati u muzici, pozorištu, poeziji, pa čak i u urbanizmu i arhitekturi. Zbog svoje popularnosti, posebno važnu ulogu u tome igra film. Izborom tema i mizanscena filmovi favorizuju i univerzalizuju određeni životni stil, a u onima koji se bave savremenom tematikom to je najčešće životni stil srednje klase. U tom smislu, tokom poslednjih pola veka, potrošačka društva odlikuje diskretni klasizam srednje klase.

Klasizam, međutim, pod određenim okolnostima može postati militantan i biti osnov za diskriminaciju i verbalno nasilje nad pripadnicima drugih klasa. To se dešava u vremenima naglog poboljšanja ili pogoršanja klasne pozicije, kada se neka klasa ili sloj po svom objektivnom položaju približava ili izjednačava sa drugim klasama i slojevima, bez obzira na to koliko su se uslovi života njenih pripadnika stvarno promenili. Klasizam tada dobija važnu ulogu isticanja razlike u odnosu na susedne klase radi očuvanja starih ili sticanja novih privilegija. Što ta razlika više bledi, klasizam kod klasno svesnijih predstavnika klase postaje izraženiji, a kod onih mentalno labavijih militantniji.

Izgleda da je ovakav klasizam danas u Srbiji ponovo aktuelan. Ali krenimo redom.

Mada je počeo izraženim klasizmom radničke klase i progonom klasnog neprijatelja, socijalizam u Jugoslaviji već od kraja šezdesetih odlikuje upravo borba protiv klasizma. Težnja ka ukidanju klasnih razlika dobila je svoj ideološki izraz u „teoriji” radnog naroda. U praksi, mi deca smo, na primer, još u osnovnoj školi nosili radne uniforme (bluze) i bezuspešno učili da umesto seljaci koristimo termin seljani. Tek kasnije iz jedne rečenice Radeta Šerbedžije u filmu „Variola vera” shvatio sam poentu. Razlika je kvalitativna – seljaci su klasa, a seljani radni narod koji živi na selu.

Krajem socijalističkog perioda došlo je do pokušaja obnove kapitalističkog klasizma. On je, međutim, naglo prekinut podsticanjem i jačanjem šovinizma u svim jugoslovenskim republikama.

U Srbiji je šovinistički talas usporen i znatno umanjen delovanjem Druge Srbije. Paradoksalno, u tom pokretu, koji je nastao u borbi protiv nacionalne diskriminacije i rata, zametnula se klica ništa manje oholog klasizma srednje klase. Borba za drugačiju Srbiju vremenom se pretvorila u borbu za isključenje „krezube” Srbije iz javnog života, što se prenelo i u popularnu kulturu (Šojića i krezuba Srbija).

Suštinski problem Druge Srbije je što je do ispravnih zaključaka došla na osnovu pogrešnih premisa. Tako je nikla klica prezira prema većini stanovništva koja se do danas razvila u militantni klasizam delova srednje klase koji preti da uvuče društvo u opasan građanski sukob. Ako je to promaklo najumnijima, šta očekivati od epigona koji svoj politički program i karijeru grade ističući navodnu razliku u vrednostima? Iako nikada nije rečeno o kojim je tačno vrednostima reč, ključna politička implikacija tog pretpostavljenog vrednosnog jaza je da oni drugi, mada čine većinu društva, zapravo nemaju vrednosti. Oni stavove ne grade iz vrednosti i interesa, već iz stereotipa koje im nameću rijaliti programi i tabloidi. S obzirom na to da nemaju vrednosti, oni i nisu društvena i politička bića, te otuda nemaju ni pravo na učešće u društvenom i političkom životu.

Ipak, kružoci koji se predstavljaju kao Kju kluks klan srednje klase u nečemu imaju pravo. Pred našim očima, ne od juče, urušavaju se institucije na kojima je srednja klasa temeljila svoje privilegije. Univerziteti, mediji, industrija zabave, ta nekadašnja uporišta intelektualaca, postali su deo velike mašinerije na koju oni više nemaju uticaj. Ključno pitanje je zašto?

Odgovor ne leži u sferi dnevne politike, kako se naivno veruje, pa se tu ne može ni očekivati rešenje. Stvar je ozbiljnija i bezličnija. Globalnom kapitalizmu, na (polu)periferiji svetskog sistema, nije više potrebna srednja klasa, posebno ne intelektualci. Taj sloj je izgubio svoju ulogu i postao suvišan poput pisaće mašine onoga trenutka kada je opravdao rušenje socijalizma i uspostavljanje novog kapitalističkog poretka.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Petrovic
Naravno da "krezubi" nisu krivi. Krivi su obrazovani i narocito intelektualci koji se svesrdno stavljaju u sluzbu sistema zarad sitnosopstvenih interesa bilo da su oni materijalne, političke ili statusne prirode. Nekad prodaju karte metroa kojeg nema, nekad statiraju gradonacelnika, nekad pisu tekstove... a za dan bezbednosti ako ih se sete - sete.
NikolaD
Suštinski problem profesora je što je do pogresnih zaključaka došao na osnovu pogrešnie premise a to je da srednja klasa nikako ne mrzi siromašnu "krezubu" Srbiju. Ja sam pripadnik srednje klase rekao bih, mnogi drugari su pripadnici srednje klase, nikada nikoga nisam čuo da mrzi i na bilo koji način priča diskriminativno za nase manje srećne sugradjane. Ne znam odakle profesoru ideja da tako nesto piše? Istina je da je manje obrazovane i siromašnije lakše zavesti populizmom i to je jedina tema.
Vesna
Ako će u budućnosti veštačka inteligencija zasigurno preuzeti poslove srednje klase a roboti radničke klase, volela bih da čujem na kojim će principima opstati kapitalizam, s obzirom da ne vidim mogućnost opstanka tržišta kao njegove okosnice. Ili svetska elita već zna alternativu?
Slavko Mirkovic
Ili bolje reci - indiskretan autosovinizam druge Srbije.
Саша Микић
У капитализму мултинационалних компанија, какав је данас, не постоји средња класа, каква је некад по дефиницији била. Постоје само класе власника и чланова управних одбора корпорација, класа менаџера (ове две класе учествују у деоби профита компаније), затим класа радника који успевају да преживе од првог до првог и класа осталих који живе од данас до сутра. Све то више подсећа на робовласничке односе подигнуте на виши степен. Лумпенпролетеријат и прекаријат су као бог и шеширџија.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.