Žene koje nose burke neće izbacivati iz tramvaja u Amsterdamu

U danu kada je i Holandija napokon „proterala” nikab i burku sa javnih mesta u Danskoj se navršila godina dana otkako je zakonom zabranjeno nošenje odeće koja pokriva lice. I dok u Amsterdamu sumnjaju da će ova zabrana biti delotvorna, u Kopenhagenu se pitaju da li su do sada 23 izrečene kazne opravdale donošenje propisa koji najviše pogađa muslimanske žene koje iz verskih razloga nose veo preko lica.

Holandija, koja se dugo smatrala bastionom tolerancije i verskih sloboda, poslednja je u nizu evropskih zemalja koje su uvele takvu zabranu. Francuska je prva država EU koja još 2011. godine zabranila nošenje bilo kakvog pokrivala za lice. Njen primer su ubrzo sledili Belgija, Bugarska, Austrija i pojedini kantoni u Švajcarskoj. Nemačka je u aprilu prošle godine zabranila javnim službenicima i pripadnicima vojske da nose bilo kakav komad odeće koja pokriva lice.

Holandski zakon koji zabranjuje nošenje pokrivala preko lica, koja uključuju veo, kapuljaču, skijašku kapu, masku ili kacigu u bolnicama, školama državnim institucijama i javnom prevozu, donet je posle 15 godine političke rasprave. Holandski desničar i lider Partije slobode Gert Vilders je još 2005. godine tražio da se donese zakon koji zabranjuje nošenje burki ili nikaba u javnosti.

Amnesti internešenel i muslimanske i grupe za ljudska prava usprotivile su se ovom zakonu, čiji je zvaničan naziv „delimična zabrana odeće koja prekriva lice”, a Islamska politička partija iz Roterdama najavila je da će platiti kaznu od 150 evra za svaku osobu koju uhvate da je prekršila zakon.

Gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema je, kako prenosi „Vašington post”, digla glas protiv ovakvog zakona i poručila da se „izbacivanje putnice iz tramvaja koja nosi nikab nikako ne uklapa u imidž koji ima holandska metropola”.

Uprkos takvom stavu amsterdamske gradonačelnice, zvaničnici Roterdama i Utrehta, ali bolnice škole i javni prevoznici u ovim gradovima poručuju da će se držati zakona.

Predsednik holandskog udruženja javnih prevoznika Pedro Peters za portal NU kaže da ne može da zamisli situaciju u kojoj će vožnja autobusom biti zaustavljena pola sata dok ne dođe policija jer neko u vozilu nosi nikab. „Ako je neko kupio kartu za prevoz, mi nemamo pravo da ga izbacimo iz autobusa”, ističe Peters.

Donošenje propisa koje zabranjuju nošenje burki i nikaba pojedine zemlje su branile stavom da će to pomoći da muslimanske žene prihvate evropske vrednosti kako bi se lakše integrisale u društvo.

Čak je i kancelarka Angela Merkel, čijom zaslugom je Nemačka primila oko milion izbeglica iz Sirije i ostalih bliskoistočnih zemalja pre dve godina izjavila kako žena potpuno prekrivena velom jedva da ima šansu da se integriše u nemačko društvo.

Na ruku donošenju ovakvih zakona – za koje muslimani smatraju da im ugrožavaju verska prava i slobode – ide i odluka Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, koji je još 2014. godine potvrdio su takve zabrane legalne. Sud je podržao stav da ljudi treba da vide jedni drugima lica kako bi izgradili normalne odnose i živeli u demokratskom društvu.

Prema nekim procenama, u Holandiji burku ili nikab nosi između 200 i 400 žena, dok je Danskoj taj broj između 150 i 200. Kada je prošle godine danski parlament usvojio zakon kojim se sa 1.000 kruna (134 evra) kažnjava nošenje nikaba i burki, Amnesti internešenel je poručio da propis na diskriminatorski način krši ženska prava.

Zbog malog broja izrečenih kazni delotvornost danskog zakona je teško izmeriti, poručuje Margit Varburg, sociološkinja specijalizovana za religijska pitanja s Univerziteta u Kopenhagenu.

„Na osnovu 23 kazne izrečene za godinu dana ne možete reći da li zabrana deluje onako kako je bila predviđena. Možda žene koje dolaze pod udar ovog zakona ne izlaze baš mnogo na javna mesta? Možda niko od građana kada primeti neku ženu sa nikabom ne ne zove policiju? Ili su osobe koje nose veo odlučile da ga ipak skinu kada izađu iz kuća. Mi zapravo ne znamo šta se događa u stvarnosti od donošenja zakona”, objašnjava Varburg za list „Kristeligt Daglbad”.

Razlika između nikaba i burke

Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili pak burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.