Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gospodari jadarita

Ako hemijska formula postane ekonomska formula za lepšu budućnost Srbije, dokazaćemo svetu, a ponajviše sami sebi, da umemo da sačuvamo i mitove i nalazišta koje drugi nemaju
Рудник компаније Рио Тинто у Монголији (Фото Рио Тинто)

Prvo su nas učili da je naša zemlja bogata prirodnim i rudnim bogatstvima, a potom da je to zabluda, prosvetni socijalistički spin, s ciljem da se okuraži radnika klasa, pusti relikt vremena…

I da u stvari živimo u napaćenoj i siromašnoj zemlji od koje samo teškim radom treba da zgrabimo šansu. Jer drugi nam je, pa ni naša majka priroda, neće servirati na tanjiru. U Srbiji, koja je uvek bila i ostala negde između istoka i zapada, bilo je i ostalo teško i do kraja poverovati u jednu ili drugu priču. Jesmo li ili nismo, ležimo li ili ne ležimo na rudnim bogatstvima?

U blizini Loznice nalazi se ležište litijum-borata kojem su se na tragu našli rudarski skauti kompanije „Rio Tinto” još pre 15 godina. Prvo tiho pa poluglasno a sad i glasno, čujemo nove optimizme za budućnost siromašne nam zemlje. Nova nalazišta „za udžbenike”. Kod Loznice se upravo nalazi 10 odsto svetskih rezervi litijuma, tvrde stručnjaci, geolozi, minerolozi i ostali i to ne odokativno. Rezerve u regionu Jadra procenjene su na 136 miliona tona.

Zbog toga je pokrenut projekat „Jadar” koji podrazumeva i otvaranje rudnika tog retkog minerala. Jadarit je otkriven u okviru terenskih radova, a 2007. priznat je kao novi mineral. Stigao je i do polica Britanskog prirodnjačkog muzeja i prednjači u broju „poseta”, kao raritet.

Sastav tog kriptonita otkrio je minerolog Kris Stenli, proučavajući sa stručnjacima iz Kanade materijal koji je stigao u London iz lozničkog rudnika.

Taj, inače najlakši, metal na planeti ima široku lepezu primene u izradi proizvoda od kojih se izdvajaju baterije za hibridna i vozila na električni pogon. Sadrži jadarit, novi jedinstveni mineral litijum-natrijum-borosilikat koji je pronađen jedino u Srbiji, Litijum se koristi u proizvodnji pre svega baterija koje napajaju vozila, računare, mobilne telefone i industrijske sisteme, kao i čvrstih legura za avio-industriju. A ako to nije tehnološka budućnost, šta je onda? Rudnicima litijuma osigurana je budućnost. U prilog tome ide sve veća tražnja, a i cene enormno rastu.

Od sredine 2015. do sredine 2018. godine, cene litijuma, mekog, srebrno-belog metala neophodnog za punjenje baterija, skoro su se utrostručile. To se desilo u trenutku kada je svetski vozni park električnih vozila dostigao pet miliona, a automobilska industrija počela da se brine oko ponude sirovina. To je podstaklo otvaranje šest rudnika litijuma u Australiji od 2017. godine, kada su kompanije počele da dobijaju na razvoju tehnologije.

U prvom kvartalu 2019. godine, prodaja električnih vozila u Kini, koja je najveće tržište za električna vozila, porasla je dvostruko u odnosu na godinu ranije.

U međuvremenu, očekuje se da će proizvodnja litijuma u Australiji, vodećem svetskom proizvođaču, porasti za četvrtinu u naredne dve godine. U Čileu pokušavaju da udvostruče proizvodnju u roku od četiri godine. Za sledeće petogodište tržište litijum sirovine biće vrednije od 200 milijardi dolara, a ono za baterije i više od 400 milijardi. Do 2030. godine, snabdevanje litijum-jonskim baterijama će morati da se poveća desetostruko. Takve su procene i to je to kolo iz kog ne smemo olako da ispadnemo. Tačnije, da uđemo i – igramo, bez obzira na gaženje, guranje i udaranje s leđa. Srbija, dakle, definitivno, ima zalihe koje su potrebne svetu.

Procene zaliha litijuma u svetu su i dalje nestabilne, ali proizvođači koji mogu brže da se prilagode promenljivim potrebama verovatno će pobediti u trci za dominacijom na tržištu. Upravo se zato već mesecima cela priča svodi na to da je to jedna od najvećih nada za probuđenu Srbiju.

Nedavno se predsednik Aleksandar Vučić u Loznici, koju je posetio u okviru kampanje „Budućnost Srbije”, pohvalio da se u okolini ovog grada i Krupnja nalazi deset odsto svetskih rezervi litijuma koji je „fantastično bogatstvo za našu zemlju” i napomenuo da su nažalost neki pre 15 godina dali istraživačka prava budzašto”.

„No, razgovaramo s ’Rio Tintom’, oni već razgovaraju s Kinezima jer tu ima 26 sastojaka iz kojih treba izvući litijum. Tehnološki je to komplikovan proces i molimo ih da ga ubrzaju, a mi ćemo pronaći investitora da litijum najvećim delom sačuvamo ovde, u Srbiji. Da ovde napravimo fabriku električnih vozila, a onda bi to bio strašan bum”, naveo je tada Vučić.

Zato ovaj mineral postaje u našem slučaju – mitski, jer mu sastav potpuno odgovara supstanci za koju se verovalo da je samo stvar fikcije – kriptonu – magičnom kristalu pred kojim na filmu Supermen gubi svoje moći. Kris Stenli je morao da se konsultuje s Vikipedijom i da pogleda „Povratak Supermena” u kom Kevin Spejsi, kao Leks Lutor, krade komad kriptona koji ima hemijsku formulu upravo tako: hidroksid-natrijum-litijum-borosilikat. Pa da shvati da je život film a film san koji se dešava u stvarnosti. Bez sumnje i s potvrdom.

Ko sumnja da je Leks Lutor, Supermenov zakleti neprijatelj, spreman da plati svaku cenu za posed kriptonita! Eto i potvrde da „S” na njegovim grudima znači i – Srbija. Preoteli su nam ajvar, kajmak ima drugi pasoš, čak je šljivovica pre nemački nego naš patent, ali jadarit ne dajmo – on je naš! Kad se pomešaju stripovska fantazija, autoritet nauke i zakon ekonomije, dobija se definitivno – jadarit.

Komentari35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vreme je za revoluciju
Da je nesto u tom "socijalistickom spinu", kako ste ga i ti i autor nazvali, sada bismo mi bili velika drzava, a Srbi u toj velikoj drzavi konstitutivni narod. I zao mi je sto vas tisti sto si se tada klelo titoizmu, a sada od sramote prema samom sebi ne smes to nibu sebi da pomislis, jer glupo ti je sve to. Ova zemlja ima nadu i izgradicemo je mi mladi. A vama socijalistima titovog vremena i laznim moralistima zelimo srecan put i da nam se nikad vise ne ponovite. ZIVELA SRBIJA!
Vlajko
@MM, imali smo sve istrazeno i znali smo za Jadarit pre 35 godina.
Кочапар
Шта је било са "Пројектом Подриње" из 2014. године? О њему се прича још од 2012. године. Да ли Политика може да истражи и објави чланак о томе? Видим да ће да праве "савремен" стадион за 5.000 гледалаца у Лозници. Чему толики стадион када се фудбал више и не гледа? На утакмицама буде до 200 гледалаца.
iz glave
strancima profit, nama jadne platice i prljavština ... saberimo se i u se i u svoje kljuse
Samir
Iskreno nisam siguran koliko će Srbiji koristi doneti ovaj mineral, ako ruda ima 26 sastojaka znači potrebno je napraviti pogon gde će se svi ti sastojci razvojiti od litijuma a zatim taj metal ide dalje u preradu. Mislim da ukoliko se ova ideja realizuje postoji velika verovatnoća da Drina od Loznice od Šapca postane mrtva reka i da će dugoročno biti unišeteno celo podrinje i to baš u vreme kada sve više ljudi investira u razvoj turizma prvenstveno zbog prirodnih lepota Drine

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.