Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Stari zanati

Kolar, stolar… i još ponešto

Kolarski zanat polako ali sigurno nestaje, ali ga tu i tamo, nekom sitnom popravkom i restauracijom, od zaborava čuva Milorad Milutinović iz Brzana kod Batočine
Милорад Милутиновић - Бебић у својој радионици (Снимио Душан Милијић)

Zaprežna kola se danas retko mogu videti, a još ređe čeze ili fijakeri koji bude nostalgiju za „dobrim, starim vremenima“ i dobom romantike. Zapravo, kad su nestala ta vremena i romantika, nestala su i drvena kola, a sa njima i kolari - majstori koji su ih pravili. Zamenili su ih moderni automobili sa mnogo više upregnutih konja koji se ne vide. A koliko do juče su oni pravi bili simbol moći i bogatstva njihovih vlasnika.

- Zaprežna kola su bila za rad, a čeze i fijakeri za uživanje. A ni jedna ni druga nije bilo lako napraviti nekadašnjim primitivnim alatom, pa ni danas, ako bi neko i pokušao uz mnogo bolja pomagala - tvrdi majstor Milorad, poznatiji u svom kraju kao Bebić zbog istoimene kolarske radnje.

- Pogledajte samo te točkove urađene veštim rukama i primitivnim alatom - priča dok nam pokazuje delove nekadašnjih drvenih kola razbacane po radionici. A on to svojim majstorskim okom sigurno može da „snimi”, jer iako nije star, kolarskim poslom se odavno bavi. Zvanično, još od 1972. godine.

Od malih nogu

- Počeo sam da izučavam ovaj zanat i radim još od sedmog razreda osnovne škole. A imao sam od koga da učim, kao što to danas ima moj sin. I otac i ujak su mi bili kolari u Brzanu, i bogami za obojicu je bilo posla. Danas ovaj zanat izumire, pa ga ni za mene nema dovoljno - priča naš sagovornik.

S tugom u glasu dodaje da skoro i ne pamti kad mu je neko poslednji put naručio da mu napravi drvena kola.

(/slika2)- Ima tome sigurno i više od deset, petnaest godina. Danas tek poneko dođe da mu popravim neki deo od kola ili da restauriram čeze, kao ove što su trenutno u mom dvorištu, jer ni selo nije kao što je nekad bilo. Sve se modernizovalo, mašine su u mnogim poslovima zamenile konje - vajka se Bebić.

Inače, ni restauracija nije strana Miloradu, jer je u nedostatku svog osnovnog kolarskog posla 12 godina radio za Gradski zavod za zaštitu spomenika u Kragujevcu i restaurisao stare, drvene crkve - brvnare.

Za njih nema tajni

- Niko danas ne pomišlja da se bavi kolarskim zanatom, pa čak ni moj sin, koji se više razume u stolarski. Ali, nikad se ne zna šta će ti biti potrebno u životu i koristiti da znaš. Možda se jednom vrati moda kolara, pa planiram da ga uputim i naučim svim tajnama mog zanata - kaže naš sagovornik.

Za neku od tajni smo se i mi zainteresovali, recimo od koje vrste drveta se kola prave.

– Od jasena, bresta i bagrema, zavisno već od dela za koji se koristi. Bagrem ide za, kako mi kolari kažemo, trupinu i paoc, jasen za naplatu i raklje...

– Šta je paoc (paok), pitali smo jer gotovo ništa od onog što je pomenuo nismo nikad ranije čuli. U pomoć nam je pritekao Miloradov sin Jovan:

- To vam je nešto kao felga! - objasnio nam je.

Zaprežni točak nema felgu, ispravlja ga otac, ali nama je pomogao da se bolje razumemo.

(/slika3)- Točak je najteže napraviti. Postoje dve vrste točkova. Za teretna i putnička kola. Prvi ima 12, a drugi 16 paoka koji su od bagrema i jasena - kaže Milorad i objašnjava da za točak treba i matematika. Mora da se izračuna unutrašnja i spoljna mera, da se savršeno urade paoci, treba ga na kraju i uraditi po krugu koji se nacrta uz pomoć olovke i kanapa...

Inače, naš sagovornik sam nabavlja materijal, od sirovina kojih u našim krajevima ima u izobilju.

- Dugo sam kolar, stolar, drvodeljac, dugo baratam drvetom, tako da nas dvojica ama baš sve umemo da napravimo od njega - poručuje Bebić, koji danas sa svojom porodicom preživljava uz pomoć veštih ruku i stolarskog zanata. Uzgred, radnja po kojoj je stekao nadimak odavno ne postoji, zbog nedostatka kolarskog posla.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.