Beli i crni labud su bili moji najteži i najveći izazovi

Tužni beli labud, rasprostrt sa svojim raskošnim drhtavim krilima, dirljivo je savio glavu pateći zbog ljubavi, a crni je u svojoj mističnosti navodio na greh. Upravo to smo videli u igri Tatjane Tatić, dvadesetčetvorogodišnje prve solistkinje baleta Narodnog pozorišta u Beogradu dok je u junu, na kraju sezone, premijerno igrala Odetu i Odiliju, belog i crnog labuda u „Labudovom jezeru” Čajkovskog. Njena krhkost na sceni je bila privid. Jasno je da je potrebna ogromna snaga tela i duha da bi se iste večeri odigrale dve uloge, belog i crnog labuda, koje nose predstavu. Pritisak je bio tim veći jer svako ko upiše baletsku školu sanja da jednom baš njih igra. A samo se retkima to ispuni. Posle osnovne baletske škole u Pančevu, srednju „Lujo Davičo” Tatjana Tatić je završila u Beogradu. Bila je odmah angažovana u Narodnom pozorištu i danas su iza nje role princeze Aurore u „Uspavanoj lepotici”, Kitri u „Don Kihotu”, Svanilde u „Kopeliji”, Maše u „Krcku Oraščiću”, a njeno pozorište joj je pre dve sezone dodelio nagradu „Radomir Vučić”.

Tatjana Tatić, prva solistkinja Baleta Narodnog pozorišta (Foto: Nebojša Babić)

I to nije sve. Zatekli smo Tatjanu Tatić kako tokom ovih vrelih dana u našoj prestonici vredno vežba jednu od uloga, Julijinu drugaricu, za balet „Romeo i Julija”, koji će biti izveden 26. avgusta u Areni u Veroni, u Polunjinovoj produkciji, gde on igra glavnu rolu. Kostime će za ovaj balet osmisliti jedan svetski poznati, italijanski kreatorski tim. Tako su i vrata evropske scene sada za našu balerinu oškrinuta.

O premijeri „Labudovog jezera”, kada su se utisci već slegli, Tatjana Tatić u razgovoru za „Politiku” kaže:

– Uloge Odete i Odilije su bile najveći izazov u mojoj karijeri do sada. Pored ogromnog tehničkog zadatka, kakav još nisam doživela u dosadašnjim rolama, ovaj balet ne postoji ako nema umetnosti, ako nisu do srži istaknute obe uloge, belog i crnog labuda. Utisci se možda jesu slegli posle premijere, ali sada je samo još veći izazov. Bez podrške svog partnera Igora Pastora, koji je igrao princa Zigfrida i uvežbača Duške Dragičević, ne bih bila danas gde jesam. Potreban je dobar tim da biste uspeli. Da se usavršite tehnički, a možda da dodate nešto i umetnički. Moram da priznam da mi je ovo bilo nešto najteže u životu, ali se sav rad isplatio i kao što ste već čuli, publika nas je predivno prihvatila i nagradila stajaćim ovacijama.

Najavljuje se da će u sledećoj sezoni kod nas u „Labudovom jezeru” nastupiti Sergej Polunjin, svetska zvezda. Da li znate ko će mu biti partnerka i da li biste voleli da vi jednom igrate s njim u glavnoj ulozi?

Tako je, tokom sledeće sezone bi trebalo Sergej Polunjin da odigra „Labudovo jezero” kod nas. Ne znam još uvek zvanično ko će mu biti partnerka, ali, da, meni bi bila velika čast ako to budem bila ja.

Nedavno je objavljena vest da ćete krajem avgusta gostovati u Veroni, u baletu „Romeo i Julija”, u jednoj od uloga u Polunjinovoj produkciji. Kako teku pripreme?

Već nedelju dana se u Beogradu spremamo za projekat „Romeo i Julija”, koji ćemo izvesti u Veronskoj areni. Vrlo je naporno, radimo od jutra do mraka, ali je to novo iskustvo, tu su nova poznanstva i vrlo se radujem svemu. Romea igra Sergej Polunjin, a Juliju Alina Kožokaru. Pored mene, a igraću rolu Julijine drugarice, u ovom projektu učestvuju Dejan Kolarov, Igor Pastor i Jovana Nestorovska. Posle ovog gostovanja u Italiji, pozvali su me iz Polunjinovog tima da im se pridružim u Izraelu, na novom projektu, u septembru. Igraćemo predstavu koju postavlja Ross Freddie Rai, a naravno nastupa Sergej Polunjin i učestvuje takođe veliki koreograf i reditelj Johan Koborg, koji upravo s nama postavlja već pomenut balet „Romeo i Julija”. Atmosfera je ovih dana prijateljska, puna pažnje i dobre saradnje.

Od svega što ste do sada odigrali, šta biste izdvojili?

Odigrala sam više glavnih uloga u Narodnom pozorištu, ali bih zaista morala da izdvojim čuveno „Labudovo jezero”, u koreografiji Kostjukova. Nijedna predstava ne može da se poredi s ovim remek-delom. Ipak, s razlogom je ovo najpopularniji balet.

Da li želite da se oprobate na drugim scenama u svetu, šta je za vas istinski izazov i da li je balet dovoljno poštovan danas?

S obzirom na to da je kultura generalno uvek negde na poslednjem mestu kod nas, moram da kažem da je naša publika zaista divna. Svaka naša predstava je uvek puna, uvek traže kartu više i dobijamo ogromnu podršku od gledalaca. Lično, volela bih da gostujem negde „napolju”, to bi bio pravi izazov, ali čak i tada ne bih napuštala svoju kuću, Narodno pozorište u Beogradu.