Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
SLADOLED KROZ VEKOVE

Magija ledenog ukusa

Istorija sladoleda temelji se na podatku da su Kinezi stotinama godina pre nove ere pravili ledenu poslasticu po recepturi koja je bila preteča današnjem sladoledu
Посластичарница код Фонтане ди Треви у Риму (Фото: EPA/Luciano del Castillo)

Sladoled je najstarija poslastica na svetu i najpopularniji dezert u mnogim zemljama. Njegova istorija uglavnom se temelji na podatku da su Kinezi stotinama godina pre nove ere pravili ledenu poslasticu po recepturi koja je bila preteča današnjem sladoledu.

Kinezi su takođe zaslužni i za izum prve sprave za pravljenje sladoleda. Oni su izumeli jednu vrstu sladoleda od mlečne i pirinčane mešavine koja je imala sirupastu strukturu. Njom su punili posude koje su zamrzavali tako što su ih pakovali u mešavinu od snega i soli.

Znamo da je Aleksandar Veliki uživao u snegu i ledu aromatizovanim medom i nektarom. Biblijske reference takođe pokazuju da je kralj Solomon voleo ledena pića tokom žetve. Za vreme Rimskog carstva, Neron Klaudije Cezar (54-86) često je slao trkače u planine po sneg, koji je tada bio začinjen voćem i sokovima.

Više od hiljadu godina kasnije, Marko Polo vratio se u Italiju s Dalekog istoka s receptom koji je veoma podsećao na ono što se sada zove šerbet. Istoričari procenjuju da je ovaj recept evoluirao u sladoled negde u 16. veku.

Izgleda da je Engleska sladoled otkrila istovremeno ili možda čak i ranije od Italijana. „Krem led”, kako su ga zvali, redovno se pojavljivao za stolom Čarlsa Prvog tokom 17. veka.

Francusku je sa sličnim smrznutim desertima Italijanka Katarina de Mediči upoznala 1553. godine, kada je postala supruga Anrija Drugog od Francuske. Tek 1660. godine, sladoled je bio dostupan široj javnosti. Sicilijanac Prokopio predstavio je recept u kome se pravila mešavina od mleka, krema, putera i jaja u prvom kafiću u Parizu nazvanom „Kafe Prokop”.

Prvi zvanični zapis o sladoledu u Novom svetu potiče iz pisma koje je 1744. godine napisao gost guvernera Merilenda Vilijama Blejdena. Prva reklama za sladoled u ovoj zemlji pojavila se u „Njujorškoj gazeti” 12. maja 1777. godine, kada je poslastičar Filip Lenzi objavio da je sladoled dostupan „skoro svaki dan” u njegovoj radnji.

Podaci trgovačkog centra Četam Strit u Njujorku pokazuju da je predsednik Džordž Vašington za sladoled tokom leta 1790. potrošio otprilike 200 dolara. On je posedovao i dve posude za sladoled od kalaja. Pričalo se da je predsednik Tomas Džeferson napravio svoj lični, omiljeni recept za sladoled od vanile „u 18 koraka” koji podseća na današnji „omlet iznenađenja”.

Sve do 1800. godine, sladoled je ostao retka i egzotična poslastica u kojoj je uglavnom uživala elita i nije mogao da bude čuvan dugo usled nedostatka frižidera. Ljudi bi sekli led sa jezera u zimu i čuvali u zemlji ili ciglanim kućama od leda, koje su bile izolovane slamom.

Sladoled je tada bio pravljen metodom gde se posuda s kremom stavljala u posudu s ledom i soli (nije se mešao led i so, kao što mnogi veruju). Godine 1843, ovaj metod je bio zamenjen ručnom mućkalicom, koju je patentirala izvesna Nensi Džonson. Mućkalica je stvarala tečniji sladoled brže od metode s posudom s ledom.

Proizvodnja sladoleda ubrzo je postala industrija u Americi, koju je 1851. godine pokrenuo baltimorski trgovac mlekom Džejkob Fasel. Kao i druge američke industrije, proizvodnja sladoleda povećala se zbog tehnoloških inovacija, uključujući snagu pare, mehaničko hlađenje, homogenizator, električnu energiju i motore, mašine za pakovanje i nove procese i opremu za zamrzavanje.

Sladoled je doživeo dalji uspon kada je 1870. Karl fon Linde od Nemačke izumeo frižider. Široka dostupnost sladoleda krajem 19. veka dovela je do novih kreacija, pa su kasne 1800. godine počeli da se prave dodatni recepti za sladoled. Prvi put sladoled je počeo da se prodaje u supermarketima od 1930.

Prema nekim procenama, danas se samo u SAD godišnje proizvede najmanje šest milijardi litara sladoleda.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

NY
Hladne maline, borovnice i sl su odlicna uzina da ne kazemo "snack" i osvezavaju posebno za decu..ne treba secer a ne mora ni med..Naravno sladoled je mislim u SAD jedna od najomiljenijih poslastica. Ovo gore je zanimljiv tekst i lepo je znati sve sto je pomenuto samo ukusi se razlikuju. U NJujorku se i ne jedu toliko sladoledi na ulici kao u Evropi, kugle su vece; U mom kraju dve kugle su sest dolara ali znacajno vece od ovih evropskih kugli, kome se jede sladoled, a mozete da napravite i sami.
Milesija
Industrija je cudo. Ali i priroda. Maline iz zamrzivaca, manje pvc pakovanje do 400 grama malo ostaviti da odstoji na ovoj vrucini i preliti medom. Pa polako, na vrucini gustirati tokom dana sa cimetom. Nije kao sladoled, ali tu je negde. Meni licno vise prija. Tako isto i kupine, borovnice, jagode i to sve bez slaga i sarenih secera. Jedno, nije mi jasno zasto restorani to nemaju u menijima, jel im neko brani da stave takve poslastice u meni ? Onda bi i ja sedela po "poslasticarnicama".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.