Četvrtak, 08.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nuklearni otpad novi pritisak na Srbe

Hrvatske vlasti uporno žele da u selu Čerkezovac na Baniji, između Une i Kupe, naprave skladište za odlaganje opasnih materija, čemu se lokalno stanovništvo protivi
Ушће Сане у Уну, удаљено три километра (Фотографије Ђуро Ђукић)

Od našeg specijalnog izveštača
Banija – Čerkezovac je uronjen u padine najpoznatije banijske šume i planine. Nju su kroz istoriju uporno i zvanično zvali Zrin po mestu koje su, kao jedno od ređih na ovom prostoru, naseljavali Hrvati. U celom ovom kraju su većinom živeli Srbi. Oni su banijske gore između Une i Kupe zvali jednom rečju Šamarica. Velika brdovita šuma opevana je u Drugom svetskom ratu kao slobodarska. U njoj se srpski narod skrivao od ustaškog noža, a tu su Srbi i Hrvati osnovali prve oružane partizanske jedinice. Na Šamarici se skrivao i poslednji vojnik RSK Živko Korać. Vešto izbegavajući hapšenje, nije hteo da se povuče iz zavičaja, a izvršio je samoubistvo, šest godina posle „Oluje”, kada su ga opkolile hrvatske policijske snage.

Šamarica je u poslednjih nekoliko godina u žiži javnosti, od kada se hrvatska vlast izjasnila da je baš selo Čerkezovac u opštini Dvor najpovoljnije mesto za odlaganje nuklearnog otpada.

Na celoj Baniji se svi uglavnom protive odlaganju otpada u ovom kraju. Srbi smatraju da, hteo to neko da prizna ili ne, deponija znači još jedno etničko čišćenje. Otpad bi bio deponovan u vojnoj bazi koja ovde odavno postoji. Osim informacija da je hrvatska vlada najavila da za to postoje ozbiljne namere, nema preciznijih informacija. Kada smo hteli da fotografišemo predviđeno mesto nije nam dozvoljeno, a policija je zahtevala da se unište fotosi kapije napravljeni iz daleka.

Protesti su organizovani u svim banijskim opštinama, protive se i Srbi i Hrvati, ali ljudi s kojima smo ovih dana razgovarali smatraju da narod neće niko ni da pita. Izgleda da će hrvatska vlast imati veće probleme s narodom Republike Srpske, pa i onima iz kantona BiH. Čerkezovac se nalazi dva-tri kilometra od Une, koja je ovde granica. Pod šamaričke gore spada i Radoč, najviši vrh ovog gorja, ali on se nalazi s bosanske strane, pa se ne smatra banijskim.

Zašto hrvatska vlada misli da je ovo napušteno selo tako pogodno za opasno smeće? Dvor se nalazi na vrhu trougla čije su dve strane gotovo jednako udaljene od Jasenovca na istoku, odnosno Gline na zapadu, simbola zloglasnog i najsurovijeg etničkog čišćenja Srba u istoriji. Možda i zbog velikog šumskog skloništa u Dvoru su civili najmanje stradali pa je ova opština i danas nakon „Oluje” većinski srpska. Kada su se petrinjski Srbi u ovom pogromu povlačili pred hrvatskom vojskom – koja je, postoje dokazi, zaostalo stanovništvo kad nije bilo svedoka uglavnom ubijala, a posle se pravdalo da je reč o paravojsci – odstupalo se upravo preko Šamarice, a starijem narodu koji pamti prethodni rat bilo je jasno da Krajine više nema. Ova oblast u Drugom svetskom ratu nikad nije pala, a ovaj put je napuštana. Razočarane žene su bacale ključeve od kuća, svesne da im više neće biti potrebne.

Na drugom šamaričkom putu, prozvanom Dvorska cesta, koji vodi od Gline, takođe su shvatili da od spasa u šumi, kao nekada, neće biti ništa. Osim Banijaca tu su presecane kolone izbeglica i s Korduna. Preko takozvane suve međe, na obroncima planine, nadirali su muslimani, u međuvremenu nazvani Bošnjacima. Oni koji su preživeli masakr civila iz kolona na „Dvorskoj cesti” teško izranjavljeni završili su i u zagrebačkim bolnicama gde ih je odvezao Unprofor.

Pripadnici međunarodnih snaga, sa zadatkom da štite civile, tu su se našli pošto se stanje smirilo. Krajišnici su pričali da su tada shvatili da krajiška vojska nije ni planirala da se odupre napadačima na rezervnim položajima baš na Šamarici, a to je narod očekivao. Hrvatski mediji su posle tog masakra, emitujući slike razbacanih traktora, prikolica pa i krvavih tragova, lažno tumačili da je sve uradila srpska vojska tenkovima jer joj je u bežanju i spasavanju svojih glava narod bio prepreka. Trebalo je dve decenije da se oglasi danski bataljon Unprofora, koji je otkrio da su u osnovnoj školi u Dvoru mučki pobijeni invalidi u kolicima, koji su se u „Oluji” povukli iz petrinjske bolnice, autobusom. U blizini su bili i Danci koji su fotografisali tela pobijenih u kolicima.

Da će da nađu spas Banijci su verovali jer je ta šuma u njihovoj svesti značila slobodu za koju su pale ogromne žrtve. Na početku Drugog svetskog rata u blizini najvišeg banijskog vrha, na takozvanom Čavić brdu, osnovan je partizanski pokret. Ovamo su preko Save prešli sisački Hrvati i dogovorili se s mnogobrojnijim Srbima da dignu ustanak protiv okupatora i ustaša. Pored velike baze ovde je osnovano i niz partizanskih jedinica, pa i čuvena Sedma banijska udarna divizija. Većinu tih jedinica činili su Srbi.

Prva oružana akcija bio je napad na žandarmerijsku stanicu u Banskom Grabovcu 23. jula 1941. Vođa napada je bio Vasilj Gaćeša, koji je posle proglašen za narodnog heroja. Posle akcije partizani su se povukli u šamaričke šume. Navodno su poginula tri žandarma, a onda su ustaše krenule u odmazdu. Izveli su iz banijskih sela 1.290 (kako piše na prigodnom obeležju) muškaraca Srba, nedužnih civila, odveli ih na poljanu, naredili im da iskopaju jame i tu su ih poubijali i sahranili, jedne preko drugih. Sledeće godine u podšamaričkom selu Brubanj u ustaškoj zasedi poginuo je Vasilj Gaćeša, a u način pogibije do danas se sumnja. Posle rata u Banskom Grabovcu je obeležavan samo ustanak kao veliki poduhvat u organizaciji Komunističke partije, a i posle rata devedesetih godina prošlog veka ovde se okupljaju antifašisti, desničari negoduju, a mediji spekulišu brojem stradalih i postepeno ga umanjuju.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

JorgeLB
Stanovnici Slavonskog Broda su već godinama izloženi nejvećem ekocidu u ovom području, a glasa čuti nije. Možda vam je poznat slučaj pogibije djece u Slavonskom Brodu za vrijeme rata. Kako bi čovjek sad trebao povezati ove dvije činjenice?
Srdjan M
Pa da grade i skladište za igračke, to mora da je protiv svih Srba, jer Hrvati. Inače, gde se odlaže, t.j. kuda nestaje sav otpad srpske hemijske industrije? Zar to ne bi bilo pitanje nacionalnijeg interesa?
Totenkopf
Odluka je već finiširana i odlagalište će se graditi na Trgovskoj gori, odnosno na lokaciji o kojoj pišete. Država gradi na svom teritoriju i nedira nikoga. Kome se ne sviđa,sretno mu bilo može ići gdje hoće. Lokacija je ocijenjena kao apsolutno najprihvatljivija po svim elementima.
како да не
грешком сам ти "лајковао" коментар. Коме се не свиђа тај живи тамо и схвата да му је то буквално нож под грлом после свега што је он преживео и његови преци
Miodrag Stojkovic
Гос. Дринко је рекао најбоље.Јако је опасно одлагати отпад у окружењу водених токова последице су огромне низводно. Нажалост неминовност је одложити свуд у Свету, само то треба стручно урадити.
Osman Delić
Bilo bi fer i pošteno reći da je o ovom odlagalištu svoje protivljenje prvi javno izrekao poslanik u Parlamentarnoj Skupštini BiH Jasmin Emrić. I danas je pokrenuo "širi" zahvat da se organizuju protesti, a iste aktivnosti podržala je i Vlada Unsko-sanskog kantona, naravno s lokalnim stanovništvom. Htio sam reći da se o ovom problemu dugo šutalo ispred institucija Republike Srpske. Zašto?
anaig
Uvijek su vam Srbi krivi. Cudno, zar ne?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.