Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Trećina ljudi sa odmora dođe – umorna

Povratak na radno mesto mnogima preokrene raspoloženje, pa umesto da budu puni elana, oni se rastuže, spopadnu ih apatija, glavobolja, stomačni problemi i nesanica, što može da ih „drži” sledećih desetak dana
(Фото Н. Неговановић)

Sezona godišnjih odmora se bliži kraju, deca se sledeće nedelje vraćaju u školske klupe, a svi oni koji su imali prilike da otputuju ponovo moraju da zasuču rukave i okrenu se radnim obavezama. Iako mnogi ljudi na godišnjem odmoru „napune baterije” i potpuno osveženi mogu da se vrate na posao, ima i onih kojima i sama pomisao na radno okruženje izazove depresiju. Statistika pokazuje da se efekti odmaranja smanjuju posle tri dana povratka u radnu sredinu i rutinu, a nakon tri nedelje potpuno nestaju – kao da čovek nije ni bio na odmoru.

Docent dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, napominje da sindrom umora po povratku sa odmora ili „post holidej bluz” predstavlja grupu simptoma koji se javljaju posle odsustva, po povratku u radno okruženje ili vraćanju porodičnim ili obavezama na fakultetu. Ovaj sindrom karakterišu na emocionalnom nivou apatija ili tuga, a na fizičkom nivou generalizovani umor, glavobolja, stomačni problemi, nesanica.

– Prema podacima nekih istraživanja, oko 30 odsto populacije pati ili je patilo od ovih simptoma neposredno po povratku sa odmora.

Do danas ne postoji zvaničan konsenzus među psihijatrima o postojanju ovog sindroma, pa on nije klasifikovan kao poseban entitet ni u jednoj klasifikaciji mentalnih bolesti, iako su svi saglasni da kod većine ljudi postoji osećaj određenog stresa i nelagodnosti pri povratku na posao sa odmora. Neki stručnjaci smatraju da bez obzira na to što ovaj sindrom nije opisan kao zaseban entitet ne znači da on ne postoji. Drugi, pak, tvrde da ono što se dešava većini ljudi jeste da pretrpe određeni stres jer ambijent plaže, planine ili vikendice zamene za budilnik, jutarnje saobraćajne gužve i gomile elektronskih poruka. Taj stres je, navode oni, deo procesa prilagođavanja radnom životu i ni na koji način se ne može smatrati patološkim – ističe naša sagovornica.

Najčešći razlozi sindroma umora nakon povratka sa odmora su nedovoljno sna, prekomeran unos alkohola i preterana socijalna angažovanost tokom dana odmora, nemogućnost da zbog radnih obaveza kojima se vraćamo posvetimo dovoljno vremena sebi. Osećaj umora može da potiče i od suočavanja sa obavezama na poslu, pritiska da se odmah po povratku ostvare određeni poslovni ciljevi ili preteranih zahteva radnog okruženja, koji izazivaju stres.

Šta možemo da uradimo da bi nam povratak na posao bio prijatniji? Naša sagovornica kaže da treba unapred isplanirati vreme pred kraj odmora. To znači da nekoliko dana pred povratak na posao treba odlaziti i ustajati iz kreveta prema rasporedu radnog dana, biti fizički aktivan, a dan pred povratak u radno okruženje trebalo bi posvetiti sebi, odmoru i aktivnostima u kojima se uživa. Po povratku na posao ne treba se odmah preopteretiti obavezama, već se postepeno vraćati radnim zadacima i upoznavati sa onim što je propušteno. Korisno bi bilo unapred isplanirati, uz raspored porodičnih obaveza, i neke popodnevne aktivnosti u kojima se uživa.

Ljudi koji ne vole posao koji rade odmor doživljavaju ne samo kao period prepuštanja uživanju i opuštanju, već i kao bekstvo od svakodnevnog nezadovoljstva. Samim tim, njima je i povratak na posao posle odmora teži i stresniji, jer se iznova suočavaju sa tim nezadovoljstvom. Kod onih koji u osnovi uživaju u svom poslu i društvenom životu može tokom odmora opasti doživljaj povezanosti sa radnim mestom, ali se brzo po povratku vraća želja za radom i zadovoljstvo poslom – dodaje dr Stašević Karličić.

Simptomi sindroma umora nakon odmora su prolazni i traju najčešće do desetak dana po povratku na posao. Ipak, ako tuga, umor, gubitak interesovanja, problemi sa spavanjem, poteškoće u koncentraciji, pad energije ili osećaj bezvrednosti traju duže od dve nedelje, ako narušavaju značajno svakodnevno funkcionisanje ili ako je osoba ranije imala epizodu depresije, možda je u pitanju nešto više od ovog sindroma. U tim slučajevima potrebno je obratiti se psihijatru za stručnu pomoć.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

бата
"Горе од суботе и недеље може бити још само на годишњем одмору"-афоризам Душка Радовића.
Sokolica
A sta kada se ode na godisnji odmor pa im se odmor iz nekog razloga iskomplikuje, pa umesto odmora dozive dodatni stres, uplate aranzman a agencija ih izigra, ili naprimer, na aerodromu se lome dva dana cekajuci let, ili im se u odlasku ili povratku zapali agencijski autobus. Kako psihijatrijski strucnjaci ove dodatne stresne realnosti objasnjavaju koje ljudi dozivljavaju na godisnjim odmorima?
ljiljana Ljiljana
Uvek kad se prikazuju slike sa odmora vidimo morski ambijent? Mozda bi se ljudi vise odmorili i oslobodili sopstvenog stresa ako bi isli na planine, jezera, sume ili na reke. Ja sam se uvek vracala daleko raspolozenija i odmornija sa tih destinacija nego sa mora. Ostala je navika iz nekih proslih vremena da ako nisi bio na moru onda nisu bio na odmoru, a istovremeno to je bio znak da si siromasan pa nisi imao novca da odes na more cime si svoju decu stavio u nizi stalez. Glupost nad glupostima!
Антијугослав Превејановић
Жене које имају пресудну реч у српским кућама напросто воле море. Целе године гладују, скачу по аеробицима, а неке иду и под нож за тих 10ак дана лежања под Сунцем. Ово како Југословени доживљавају одмор, је све сем одмора. Уместо да искористе пар дана да се одмакну од 9-5 свакодневнице, телефона, интернета... они иду на теревенке, лежу у 2, а преко дана пуво, пућење, селфи, лајковање и остало по цени јене плате.
Mustafa Aga
Nema lepsheg odmora nego kada si kod svoje kuche...Izadjesh, proshetash...Popijesh kafu u kafichu...Isprichash se malo sa ljudima...Gledash malo TV ili na Internetu...Poradish neshto kao sechenje trave ili neshto drugo...Kuva se neshto shto volish da jedesh i po svome ukusu...Legnesh kada pozelish u svome krevetu...Hvala Uzvishenom Bogu, nashem Tvorcu, dao mi je pun djep para...Ali nikada nisam bio od onih koji bi samo da negde odu...Em da platim em da na kraju budem nezadovoljan...
Filip Zec
Bili su na umoru.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.