Oranice najskuplje u Bačkoj

Najviše ugovora o trgovini nepokretnostima, u prvih šest meseci ove godine, potpisano je u Vojvodini – 36 odsto. Poljoprivredno zemljište u prvoj polovini godine činilo je 20 odsto tih transakcija, pokazuju nedavno objavljeni podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

U odnosu na isti period prošle godine vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta uvećana je sa 72 miliona evra na oko 87,6 miliona evra, a najviše prosečne cene dostigao je hektar u Bačkoj.

Time je nastavljen trend neprestanog rasta cena oranica u Vojvodini. U nekim regionima od 2016. cene poljoprivrednog zemljišta veće su i 20 odsto, a do plodnih oranica u okolini Novog Sada, gde parcele koštaju pravo bogatstvo, sve je teže doći. Nasuprot ovome, cene u istočnoj Srbiji stagniraju i znatno su niže nego na severu zemlje, u nekim slučajevima i trostruko.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, maksimalne cene u Srbiji za poljoprivredno zemljište zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 za hektar i 35 ari.

Ipak, reč je o ekstremno visokim transakcijama. Kako prenosi novosadski „Dnevnik”, najviša prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini, u prvoj polovini godine, zabeležena je u južnobačkoj oblasti i iznosila je prosečno 9.950 evra za hektar. U tom delu Vojvodine kupljeno je 814 njiva, a maksimalna postignuta cena bila je čak 21.800 evra po hektaru.

Prosek cene zemljišta određuje se na osnovu ugovora (često su zvanično više) pa poznavaoci tržišta kažu da ih, ipak, treba uzeti s rezervom. Prema našem ranijem istraživanju, okvirni prosek za Vojvodinu, tačnije Bačku, iznosi oko 10.000 evra po hektaru.

Ali nije podjednako cenjena u svim delovima pokrajine jer je prosečna cena u južnobanatskoj oblasti bila najniža u Vojvodini i iznosila je 6.100 evra po hektaru. Zbog čega postoji tolika razlika u cenama plodne vojvođanske zemlje? Da li je reč o neujednačenom kvalitetu ili zakon ponude i tražnje u Bačkoj diže cene u nebo?

Stručnjaci s kojima smo razgovarali napominju da velike cenovne razlike nemaju toliko veze s kvalitetom poljoprivrednog zemljišta, koliko na njih utiču neki drugi faktori. Među njima, najviše demografski, odnosno naseljenost regija.

–U Bačkoj nije toliko kvalitetnija zemlja, pogotovo za ratarstvo, kolika je razlika u cenama. I na samoj mapi se može videti kolika je razdaljina između sela u različitim delovima Vojvodine. Daleko manje ljudi živi u regijama gde je jeftinija zemlja. U Banatu, recimo, ima dosta poljoprivrednog zemljišta prve klase, ali sveukupno cena je znatno niža nego u Bačkoj jer je manja potražnja – kaže sagovornik „Politike”, čija je uža specijalnost proučavanje kvaliteta zemljišta.

On napominje da su parcele u blizini auto-puta i industrijskih zona u razvijenijim gradovima skupe, bez obzira na kvalitet tla.

On ipak izuzima određena područja koja su digla prosečnu cenu zemlje – južne padine Fruške gore, gde su poslednjih godina nikle plantaže voća. Vlasnici malih parcela sada špekulativno dižu cene jer veliki proizvođači proširuju zasade i verovatno su spremni da plate.

Naš sagovornik napominje da u centralnoj Srbiji ima kvalitetnijeg i mnogo pogodnijeg zemljišta za povrtarstvo, ali u Vojvodini ima krupnijih poseda i zemljište je interesantno onima koji žele da uđu u proizvodnju na veliko.

– Ako neko želi da kupi sto hektara u okolini Leskovca, takvih parcela nema. U tom smislu je Vojvodina interesantna jer su površine još koliko-toliko ukrupnjene. U južnoj Srbiji je zemljište usitnjeno – objašnjava naš sagovornik.