Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Klopka je postavljena

Često mi pada na pamet jedna rečenica koju je izgovarao, ironično, u svom stilu, pesnik Stevan Raičković, dok smo, na Slaviji ili na Čuburi, svesnobirali najskromniju kafanu. Takoreći birtiju. Što gore, meni bolje, govorio je Steva, i oboje smo osećali isto.

Da je živ, sada bih ga nazvala i rekla mu: „Što bolje, sve gore je... Svuda. Na celoj zemaljskoj kugli”.

Što više napredujemo u poboljšanju života, u standardu, u tehnici, u brzini komunikacije, to se, u dubini svoje duše, osećamo sve praznije... Osećanje sreće i ispunjenosti postalo je, na planeti Zemlji, nemoguća misija.

Jer, mali običan lep život, zamenili su brzina i pohlepa. Niko više i ne zna gde je pošao, a trči i grabi život, ne osećajući kako mu vreme, kao jegulja, lizi i izmiče... Vreme je kao vetar. Ne možeš da ga zadržiš i zaustaviš, ako se ne zaustaviš i prestaneš da ga juriš.

Ljudi, polako ali sigurno, gube solidarnost i osećaj pripadništva... Previše stresova učinilo je svoje, previše problema donelo je bezosećajnost.

Gde je granica u kojoj bol postaje ravnodušnost?

U kojoj to tački, na kojoj crti duše se pretvaramo u zveri? Šta se sa nama, ljudima, dogodilo?

Branko Miljković je pevao: „Mnogo smo patili. I evo, već peva pripitomljeni pakao...”.

Tadašnji pakao, liči mi na pakao za malu decu...

Planeta je, zaista, postala loše mesto. Isuviše nesreća i za najmaštovitiji um!

Teško je čak i zamisliti, i podneti sliku 65.000 Kineza koji su nestali pod ruševinama razornog zemljotresa ili su izgubili roditelje, decu, braću, sestre...

Cikloni i tajfuni prete, svakog dana.

Ne postoje više normalni vetrovi. Hladan vetar poljem piri danas zvuči kao nadrealistički refren.

Možda će nova bajka za decu počinjati rečima: „Nekada davno, dok su duvali obični vetrovi...”.

Zemlja je užasno ljuta! Zemlja je uvređena ljudskom bahatošću i glupošću. Umorna od ratova, pohlepe, sile, pustila je, među nas, sve više ludaka i nasilnika, kako bi se, među sobom, satrli...

Kako nas, konačno, ne bi ni bilo.

Pogledajte samo vesti: da li je ikada bilo ovoliko porodičnih tragedija, sin ubio majku i oca, otac ubio ženu i decu, ljubomorni mladić ubio devojku i njenu celu porodicu...

Da li je ikada bilo ovoliko incesta, izopačenosti, silovanja dece? Desio nam se i najstrašniji san: i deca su se prozlila! Škole su postale opasne, ne samo zbog dece, koja se tu rastura, već i zbog sve učestalijeg nasilja među decom.

Zao – a dete?!

Dete – a zlo?!

Da li se to pomera genetski kod, da li je osveta planete Zemlje dotle stigla da se i deca više ne rađaju bezazlena?

Vi mislite, buncam, kada govorim o osveti planete?

Ne. Zar ne vidite da više ne postoji sigurno mesto, ni na jednoj tački zemaljske kugle? Svuda važi jedno, večno, pravilo, uvreda i osveta, među biljkama, životinjama i ljudima, i kada toga nismo svesni. Kao što se drvo Zapis sveti ako ga posečemo, i zemlja, sa hiljadu puta više razloga, čini to isto. Uvek putuje, što bi rekao Sen Džon Pers u ,„Morekazima” – Jedan te isti talas preko sveta.

Povratka nema!

Internet je, taj novi talas preko sveta, pomerio granice, uneo napredak u komunikacijama – i, u isto vreme, bleštavom svetlošću obasjao dobro skrivanu bedu sveta.

Pojavili su se, pred očima radoznale i bezazlene dece, pedofili, perverznjaci, ubice, sektaši, rasprostro se otpad sveta, najniži nagoni pohlepe, surovosti, razvrata...

Klopka je postavljena.

Sve što je ljudsko, postalo nam je strano.

Duhovnost je zamenjena informatikom, umeće življenja postalo je život u trendu, elegancija se pretvorila u dugačak spisak statusnih simbola, lagano modifikovan svake sezone...

Ljubav (sećate li se one divne pesme „Podseti me šta to beše ljubav?”) postala je slabo skrivena trgovina!

Trgovine je uvek bilo, ali je trgovina danas devojački san. Više se ne sanja princ na belom konju, nego muškarac sa parama.

Udaja za fudbalera znači pun pogodak, gol, ma kako vam život posle toga bio promašen!

Muškarci, kojih je sve manje, jer na planeti je sve više homoseksualaca, postali su partije, a žene, koje su sve više fensi, napumpane i u trendu, postale su trofeji...

E, moj Stevo, nemoj da žališ što si umro, jer pesme više, čak ni ti, čak ni ti! ne bi mogao da pišeš...

Evo, na Slaviji sam, u našem starom kraju, pokušavam da pronađem neku birtiju, neku malu kafanicu sa kariranim stolnjacima, sa konobaricom kojoj je pošla žica na čarapi... Da se setim onog vremena, kad nam je loše bilo. Kad nam je, što gore, nama bolje bilo...

Komentari51
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.