Tramp prekinuo pregovore sa talibanima

Šef Bele kuće se nadao da će u vreme kad se obeležava godišnjica terorističkog napada na SAD 11. septembra objaviti kraj rata u Avganistanu, ali je posle napada u kojem je prošle nedelje poginuo američki vojnik u Kabulu ipak prekinuo pregovore sa talibanima.

Kako je Donald Tramp u subotu uveče otkrio na „Tviteru”, trebalo je da se u nedelju u Kemp Dejvidu, odmaralištu američkih predsednika, sastane sa talibanskim vođama i avganistanskim predsednikom, ali je otkazao susret posle eksplozije koja je odnela život američkog vojnika. Iako je poznato da američka delegacija razgovara sa avganistanskim pobunjenicima skoro godina dana u Kataru, Trampov poziv talibanima da dođu u Kemp Dejvid iznenadio je javnost, piše „Politiko”. Neverica je tim veća što je sastanak sa grupom koja se nalazi na američkoj listi terorističkih organizacija trebalo da se održi samo tri dana pre obeležavanja 18 godina od udara Al Kaide na Ameriku. Ubrzo posle napada na Njujork i Vašington, Džordž Buš mlađi, koji je tada vladao Belom kućom, naredio je invaziju na Avganistan, tvrdeći da je tadašnji talibanski režim u Kabulu štitio Al Kaidu.

Za Donalda Trampa je važno da uđe u istoriju kao predsednik koji je okončao najduži američki rat jer bi time ispunio predizborno obećanje godinu dana pre novih izbora. Veruje se da je njegova namera bila da se posle sastanka u odmaralištu u Merilendu predstavi kao čovek koji je postigao mir i doveo talibane i avganistansku vladu za isti sto. Kemp Dejvid nije slučajno izabran jer je upravo na tom mestu već postignut jedan istorijski dogovor. I za Izrael i Egipat je važilo da su u sukobu kojem se ne nazire kraj, ali su dve delegacije 1978. ipak postigle sporazum uz posredovanje tadašnjeg šefa Bele kuće Džimija Kartera.

Posle otkazivanja sastanka u Kemp Dejvidu i prekida pregovora, nije jasno da li će dve strane nastaviti da razgovaraju. U talibanskom napadu prošle nedelje u Kabulu, osim pripadnika Pentagona poginulo je još 11 ljudi, uključujući rumunskog vojnika. Prema američkom lideru, avganistanski militanti su želeli da ovim udarom poboljšaju pregovaračke pozicije, ali im to nije uspelo.

„Ako ne mogu da pristanu na prekid vatre tokom veoma važnih mirovnih razgovora i ako čak ubiju 12 nevinih ljudi, onda verovatno nemaju snage da pregovaraju o smislenom sporazumu. Koliko još decenija će biti spremni da se bore?”, zapitao je Tramp na „Tviteru”.

Trebalo je da se Tramp u Kemp Dejvidu odvojeno sastane sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem i talibanskim liderima, ali je američki uslov u dosadašnjim pregovorima bio da pobunjenici konačno pristanu i da neposredno pregovaraju sa vlastima u Kabulu. Avganistanska militantna grupa je potvrdila da je bila spremna da ide u Kemp Dejvid i poručila da će nastaviti borbu i primorati drugu stranu na nastavak pregovara, najavljujući nove američke žrtve u Avganistanu.

Prema oceni medija, Trampu je bilo stalo da u javnosti stvori utisak da je za uspeh pregovora bio ključan sastanak u Kemp Dejvidu i njegovo lično posredovanje iako su američki zvaničnici ranije već sve utanačili sa talibanskim predstavnicima u Kataru. Kako je američki izaslanik za Avganistan Zalmaj Halilzad otkrio pre nekoliko dana, Vašington i talibani su se dogovorili da Pentagon u narednih nekoliko meseci povuče više od 5.000 vojnika, a da talibani zauzvrat neće štititi Al Kaidu i Islamsku državu. Povlačenje preostalih više od 8.000 vojnika zavisilo bi od poštovanja sporazuma, ali sada više nije jasno da li je od dogovora išta ostalo.

Zbog razgovara sa talibanima, Tramp je pretrpeo brojne kritike između ostalog i od svog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji mu je savetovao da može da delimično vrati trupe kući i bez pregovora sa „smrtnim neprijateljima”. U delu javnosti veruju da predsednik nije trebalo da pokaže koliko mu je stalo da proglasi kraj rata jer talibani sada znaju da vašingtonska administracija namerava da ode iz Avganistana bez obzira na ishod pregovora i sudbinu vlade u Kabulu. Avganistanske vlasti nisu bile pozvane na razgovore u Dohi, a prećutno se podrazumevalo da Amerikanci pristaju na mogućnost da talibani ponovo zavladaju. Krajem meseca, u Avganistanu bi trebalo da se održe predsednički izbori. Prema pojedinim ocenama, Tramp je iskoristio pogibiju vojnika kao povod, a sastanak je u stvari otkazao zbog pritiska da talibane ne primi baš pred obeležavanje godišnjice 11. septembra i izbore u Avganistanu.