Subota, 28.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mala preduzeća ubuduće lakše do svežeg kapitala

(Фото А. Васиљевић)

Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji je Vlada Srbije nedavno usvojila, omogućiće ulazak ovakvih fondova u vlasničku strukturu malih preduzeća kojima će, osim novca, obezbediti i tehničku pomoć

Vlada Srbije je nedavno usvojila Zakon o alternativnim investicionim fondovima, što je značajna novina koja će za mikro, mala i srednja preduzeća otvoriti mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja putem fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital) i fondova privatnog kapitala (prajvat ekjuti).

– Imajući u vidu trend ulaganja fondova privatnog kapitala u kompanije u zemljama centralnoistočne Evrope, kao i profit koji je ostvaren od ulaganja fondova privatnog i preduzetničkog kapitala, jasno je da Srbija i dalje značajno zaostaje za regionom. Donošenjem Zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji je usaglašen s propisima Evropske unije, učiniće odredbe ovog zakona prepoznatljivim i pružićemo veći stepen sigurnosti potencijalnim investitorima iz inostranstva, što će učiniti naše tržište atraktivnijim za domaća i strana ulaganja – objašnjavaju u Ministarstvu finansija.

Primera radi, predlogom ovog zakona je propisano da se imovina alternativnog investicionog fonda privatnog kapitala (prajvat ekjuti fond), u skladu s pravilima poslovanja, pretežno ulaže u akcije i udele privrednih društava koji već posluju, a sa ciljem optimizacije njihove poslovne i finansijske uspešnosti i u očekivanju realizacije povratka uloženog novca. Isto tako, imovina alternativnog investicionog fonda preduzetničkog kapitala (venčer kapital) pretežno se ulaže u akcije i udele privrednih društava koji su novoosnovani ili su u početnim fazama poslovanja, a prema proceni društva za upravljanje ovim fondom, pokazuju potencijal za rast i širenje poslovanja. Ulaskom ovih fondova u vlasničku strukturu malih i srednjih privrednih subjekata, pored neophodnih finansijskih sredstava, a u cilju unapređenja poslovanja i izlaska na domaće i strana tržišta, obezbediće se i tehnička pomoć, naročito u domenu menadžerskih veština i biznis planova.

Dakle, Zakon o alternativnim investicionim fondovima uređuje fondove koji prikupljena sredstva mogu ulagati, pored imovine u koju ulažu otvoreni investicioni fondovi (finansijski instrumenti i depozit) i u akcije i udele u privrednim društvima, robu, potraživanja po datim zajmovima i nepokretnosti.

U Ministarstvu finansija naglašavaju da su ovi fondovi prvenstveno namenjeni profesionalnim i institucionalnim investitorima, a moći će da ulažu i poluprofesionalni investitori (koji jednokratno ulože 50.000 evra i proceni se da imaju dovoljno znanja i iskustva).

– Propisane su i odredbe koje uređuju mogućnost ulaganja malih investitora i javnu ponudu, kao i prekogranično obavljanje delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima, ali u ovom trenutku imaju odloženo dejstvo stupanja na snagu. Predlog ovog zakona detaljno uređuje društava za upravljanje i lica koja upravljaju, upravljanje imovinom, politike naknada, upravljanje rizicima i likvidnošću, pravila vrednovanja, delegiranje poslovnih procesa, kao i delatnost i odgovornost depozitara – kažu u ministarstvu.

Obaveze izveštavanja lica koja upravljaju alternativnim fondom prema investitorima obuhvataju jasan opis investicione politike, uključujući opise vrste imovine u koju će ulagati ili ulaže, pravila otkupa, vrednovanje, držanje imovine, administriranje, politike upravljanja rizicima, cene, troškove i naknade povezane s investicijom.

– Novina je i mogućnost osnivanja alternativnog investicionog fonda koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem, međutim, i na njih se primenjuju odredbe koje uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom. Imajući u vidu da se mogu osnovati alternativni investicioni fondovi koji nemaju svojstvo pravnog lica i alternativnih investicionih fondova koji imaju svojstvo pravnog lica (akcionarskog društva ili društva s ograničenom odgovornošću), udelima u alternativnom investicionom fondu se smatraju investicione jedinice, akcije i udeli – kažu u Ministarstvu finansija.

Predlog ovog zakona uređuje i osnovne karakteristike različitih vrsta alternativnih investicionih fondova s privatnom ponudom prema vrsti imovine u koju se pretežno ulažu prikupljena sredstva, kao što su: privatni kapital, preduzetničkog kapital, hedž fondovi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.