Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Planeta na umoru, Srbija ne diže glas

Na Šumarskom fakultetu predstavljen međunarodni izveštaj o najvećem odumiranju biljnih i životinjskih vrsta u ljudskoj istoriji, na čijem sastavljanju je tri godine radilo na stotine stručnjaka iz 50 zemalja
Комеморација за умирући глечер на врху планине Пизол у Швајцарској 20. септембра (Фото EPA/Gian Ehrenzeller)

U toku je najintenzivnije odumiranje biljnih i životinjskih vrsta, kakvo nije zabeleženo u ljudskoj istoriji. Ako se trendovi nastave, rezultat će biti nestanak čak milion vrsta. Opstanak čovečanstva je ugrožen kao nikada ranije.

Ove tri rečenice su siže izveštaja Međuvladine platforme za biodiverzitet i eko-sisteme (IPBES), nezavisnog međunarodnog tela u čijem su članstvu 132 države. Stotine stručnjaka iz 50 zemalja tri godine su radile na najsveobuhvatnijem sagledavanju stanja prirode i perspektiva opstanka živog sveta. Analizirano je 15.000 naučnih radova i zvaničnih dokumenata o ovoj temi, od 1970. do danas. Na osnovu svega toga nastao je izveštaj – svojevrsna optužnica protiv ljudskog roda, za udruženi zločinački poduhvat protiv planete Zemlje.

Očekivano, uznemirujući zaključci našli su se u udarnim naslovima priloga i članaka svetskih medija. Kod nas su pak prošli manje-više nezapaženo. Srbija nije članica IPBES-a, pa se verovatno lagodno zaključilo da se sve to na nas – ne odnosi.

Zato je gotovo kuriozitet da se jedno od prvih predstavljanja ovog izveštaja u svetu dogodilo baš u Beogradu, krajem prošle sedmice. Zaslugom Šumarskog fakulteta, koji je u saradnji s Programom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Francuskim institutom u Srbiji upriličio konferenciju čija je centralna tema bila prezentacija izveštaja o planeti na izdisaju. Namera organizatora je upravo bila da šok-terapijom prene ovdašnju javnost, uglavnom flegmatičnu i prema lokalnim, a kamoli globalnim ekološkim temama. I, naravno, da mobiliše donosioce odluka u ovoj oblasti. Ali, od stotinak planiranih gostiju iz državnih resora, u čijem su delokrugu „zelena” pitanja, nije se pojavio gotovo niko. U radu konferencije učestvovale su jedino Jasmina Jović, pomoćnica ministra za zaštitu životne sredine, i Jelena Dučić, načelnica resora za biodiverzitet.

Zato ne čudi što je Žarko Petrović iz UNDP-a jetko zaključio da skup liči na „propoved već preobraćenima”, dok je dekan Šumarskog prof. dr Ratko Ristić poručio da „nema boljeg indikatora nemara” od toga što su se nadležni oglušili o poziv za konferenciju.

A kako izgleda apostolska posvećenost opstanku planete, okupljenima je svedočio prof. dr Jozef Setele, kopredsedavajući IPBES-a. Plan organizatora bio je da se profesor Setele uključi u rad skupa putem video-linka, međutim, kada su mu objasnili o kakvoj je konferenciji reč, poručio je da će doći u Beograd – o svom trošku. Profesor Setele je tako „uživo” objasnio zašto bi za Srbiju bilo dobro da se pridruži IPBES-u:

„Imali biste iz prve ruke uvid u aktivnosti na planu borbe protiv klimatskih promena, zagađenja, neracionalnog korišćenja resursa, uništenja staništa raznorodnih živih vrsta, od kojih zavisi i opstanak čoveka. Kao članovi velike odgovorne porodice, mnogo od toga biste mogli i da primenite. Vaš glas bi se snažnije čuo, a svaki glas u ovoj borbi se broji.”

Gost iz Nemačke svojski se potrudio da duhovitim i slikovitim opaskama, desetinama slajdova, ilustracija i grafikona, barem odškrine riznicu činjenica, analiza i preporuka, koju njegov tim stavlja na raspolaganje osvešćenom delu čovečanstva. Samo sažetak izveštaja zaprema 44 gusto kucanih strana (petnaestak stranica „Politike”, bez ilustracija) a to je tek 2,5 posto ukupnog materijala. Armija istraživača i saradnika u ovaj posao uložila je 156.000 radnih sati – hipotetički, da se toga latio jedan čovek, trebalo bi mu 17 godina danonoćnog rada.

Upravo dok je trajala konferencija, ulicama Beograda hodila je povorka mladih učesnika marša protiv klimatskih promena. Sličnih skupova bilo je tog 20. septembra od SAD do Australije, s istim zahtevom vladama svojih zemalja: da se odgovorno odnose prema ekološkoj budućnosti planete. U tom buntovnom žamoru zabrinute i na akciju spremne savesti čovečanstva, možda se beogradski glas nije daleko čuo. Ali se – broji.

Male hidroelektrane, velika šteta

Deo konferencije bio je posvećen i mini-hidroelektranama, ovdašnjem gorućem ekološkom problemu. Jasmina Jović je poručila da Ministarstvo životne sredine smatra da MHE „iscrpljuju prirodne resurse, degradiraju reke i uništavaju riblji svet” te da ne smeju da budu u zaštićenim područjima (osam posto teritorije Srbije).

„Derivacione MHE imaju beznačajnu energetsku korist, a prouzrokuju nemerljive biološke štete. Pogubno utiču upravo na biodiverzitet, odnosno raznolikost živog sveta”, istakao je je dekan Šumarskog fakulteta prof. dr Ratko Ristić i upozorio da ćemo usled klimatskih promena imati sve manje padavina od jula do oktobra.

„Već sada su vodni resursi na granici izdržljivosti, podjednako kada su u pitanju potrebe stanovništva, privrede, biodiverziteta. A pustošimo najkvalitetnije, planinske reke, zarad dobiti interesnih grupa i investitora”, rekao je, između ostalog, profesor Ristić, koji je svoje stavove i zaključke ilustrovao obiljem gotovo forenzičkih fotografija nasilja nad prirodom u rejonu Stare planine, Goča, Golije, Krepoljina...

Komentari34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš
Nema ništa sve dok svi odreda ne krenemo u borbu protiv zagađivača. Da li je iko od naših funkcionera rekao nešto kineskoj ambasadorki ili bivšem ambasadoru o sve većem broju fabrika koje se grade u Kini. Da li iko od nas kupi smeće koje leži razbacano po travi ili na sred ulice, samo zato jer je dotičnog mrzelo da ode do korpeni baci to što ima; ako je pomenuta korpa u blizini. Šta ćemo sa mesom koje se baca iz klanica? Šta ćemo sa divljim deponijama i rekama punog smeća. Svi odmah prst na čelo
Зоран Митровић
Србија је окупирана а пројектована власт и опозиција само извршавају налоге. Оволика количина бахатости у пљачки и уништавању свега значи само једно. Крај њихове владавине се ближи и зато је на ред дошло сатирање свега а понајвише доказа тих такозваних светских транзиционих демократских промена. А они, врло добро знају да нити могу све да опљачкају и униште, нити могу сви да побегну."ПОСЛЕДЊА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ" је једино што нам је преостало да би смо сачували природне ресурсе за будућа покољења.
Радојко
...овако ћемо сачувати ресурсе за нека будућа али туђа покољења, свакако не српска. Са садашњом листом приоритета, са склоношћу да решавамо светске проблеме док ми само полако нестајемо и док упрежемо наше снаге у туђа кола, нас ускоро неће бити.
Milosav
Katastrofa planete Zemlje je pocela preuzimanjem primata Evropljana nad ostatkom sveta. Nezajazljivo sticanje materijalnih bogatstava unistilo je coveka, civilizaciju i prirodu. Koreni takvog pogleda na svet sezu, nazalost,u same korene evropske civilizacije, u filozofiju stare Grcke. Cak je i nas Tesla sanjao o podjarmljivanju prirode i njenom sluzenju ljudima. Civilizacija bi krenula sasvim drugim tokovima da su neke druge kulture imale primat (npr. Indija ili Kina). Ovako Evropljani (i Amerikanci naravno) bi trebalo da se duboko izvine ostatku sveta i svoje nagomilano bogatstvo uloze u spasavanje planete i ravnomeran razvoj citavog ljudskog roda.
Саша Микић
@Za Sašu Ја нисам ни поменуо чија је наука, мада када се погледа шта је ко од кога ''украо'' онда можемо рећи да је наука целог човечанства. Нити су Арапи, нити Азијати били научно заостали за Европом. Док је Европска наука чамила у мраку инквизиције, они су итекако грабили напред.
Miloš
Uviđam sve više da je čovek od kada se trudio napravi neki boljitak za sebe i svoju vrstu, uvek došao do iste tačke kao i kad je krenuo.
Prikaži još odgovora
Sasa Trajkovic
To je ne GENOCID već BIOCID ali o tome ovaj svet homo sapijensa uporno ćuti. Odgovornost ljudi za odumiranje čitavih vrsta desetkovanje flore i faune se nikoga netiče osim ako nije u pitanju globalno zagrevanje i opet sebični interes ljudske vrste. Ko će i kada za to odgovarati NIKO i NIKAD.
Sasa Trajkovic
To je ne GENOCID već BIOCID ali o tome ovaj svet homo sapijensa uporno ćuti. Odgovornost ljudi za odumiranje čitavih vrsta desetkovanje flore i faune se nikoga netiče osim ako nije u pitanju globalno zagrevanje i opet sebični interes ljudske vrste. Ko će i kada za to odgovarati NIKO i NIKAD.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.