Srbija nastavlja lobiranje protiv prijema Kosova u Interpol

Sednica Generalne skupštine Interpola održaće se u glavnom gradu Čilea za manje od mesec dana (od 15. do 18. oktobra). Dok u Prištini navodno razmišljaju da li da ove godine uopšte apliciraju za ulazak u Interpol, Srbija ne odustaje od aktivnog lobiranja protiv članstva Kosova u međunarodnoj policijskoj organizaciji.

U timu koji se bavi onemogućavanjem Prištine da uđe u Interpol jesu funkcioneri MUP-a Srbije, ali i Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

U MUP-u za „Politiku” ističu da su tri ključna kontraargumenta Beograda da Kosovo ne uđe u Interpol. To bi, kako kažu, bilo kršenje međunarodnog prava, direktno kršenje statuta Interpola i otvorilo bi vrata mnogim političkim zloupotrebama.

U statutu Interpola se navodi da država koja nije članica UN, ili ne učestvuje u njegovom radu makar u svojstvu posmatrača, ne može biti članica Interpola, a Kosovo nije član UN, a nije ni posmatrač. Ulazak Kosova u Interpol može da naruši bezbednost Srba na Kosovu, kažu u MUP-u.

Moć koju bi vlasti u Prištini dobile članstvom u Interpolu omogućila bi im da potencijalne poternice iskoriste u političke svrhe i na taj način izvrše pritisak na Beograd, dodaju. To se posebno odnosi na više od 5.000 pripadnika MUP-a i veliki broj pripadnika Vojske Jugoslavije. Eventualnim poternicama njima bi bili ugroženi bezbednost i kretanje.

Iz kancelarije Ramuša Haradinaja, odlazeći premijer privremenih prištinskih institucija, nisu želeli da iznesu njegov stav o tome da li Kosovo treba da nastavi da insistira na članstvu u Interpolu. Rekli su da taj proces vodi tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova na čelu s Bedžetom Pacolijem.

Međutim, Anton Beriša, zamenik ministra u tom ministarstvu, izjavio je nedavno da procesu članstva Kosova u Interpolu treba pristupiti oprezno kako se ne bi ponovila prošlogodišnja situacija kada Kosovo nije uspelo da se učlani jer nije dobilo dovoljno glasova.

Beriša je istakao i da situacija trenutno nije poboljšana i da su ostali tu gde su bili i prošle godine, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je izjavio i da bi Srbija trebalo da poštuje odluke u vezi sa članstvom (Kosova) u organizacijama, na osnovu Briselskog sporazuma, jer se složila da neće da ih ometa.

„Ali Srbija ide svojim putem. S druge strane, svako apliciranje ili svaka inicijativa koja ima međunarodni karakter radi se zajedno s našim partnerima, EU i SAD”, rekao je Beriša, prenosi RSE.

Ovakav stav kosovskog zvaničnika u vezi s ovogodišnjim apliciranjem u Interpol srpski političari vide kao zamku.

Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije, koji će predvoditi našu delegaciju u Čileu, uveren je da će se Priština do samog kraja boriti da postane član Interpola, ali i da će Srbija, uz podršku svojih partnera, uspeti da to spreči.

„Te izjave su pokušaj da se ublaži ta tema da bismo mi mislili da Priština neće aplicirati i da odustanemo od aktivnog rada na sprečavanju njihovog delovanja. Mi smo potpuno svesni da oni to nameravaju da urade i da moramo da se borimo. Nećemo odustati, naše lobiranje je aktivno i mi ćemo do glasanja 18. oktobra lobirati i predstaviti sve razloge zašto mislimo da bi to bio pogrešan potez”, rekao je Stefanović.

Kosovo još ima rok da aplicira, a prema pravilima to može da uradi do 14. oktobra. Interesantno je da će država izvestilac, koja bi trebalo da se bavi zahtevom Kosova biti Angola, a Čile, zemlja domaćin, a i Angola, nisu priznale nezavisno Kosovo te ove činjenice u neku ruku idu Srbiji u korist.

Na prošlogodišnjoj sednici u Dubaiju dva kruga tajnog glasanja nisu bila dovoljna delegaciji KiM da obezbedi dvotrećinsku podršku za prijem – 68 članica glasalo je za, ali je na strani Srbije bilo njih 51. Na jednom od prethodnih pokušaja Kosova da uđe u Interpol, u Kini, predstavnicima Prištine nisu odobrene vize, pa je u startu njihov pokušaj propao.

Kosovo od 2010. pokušava da se učlani u Interpol. Tada se zahtev za prijem uopšte nije uzeo u obzir. Kasnije, 2015. i 2016. godine, Kosovo nije uspelo da to uvrsti na dnevni red Generalne skupštine, dok se 2017. samovoljno povuklo iz procesa zbog nedostatka podrške.

Prema raspoloživim podacima, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Makedonija i Albanija su prošle godine podržale ulazak Kosova u Interpol. Protiv su bile Bosna i Hercegovina i Rumunija.

Srbija je jedna od zemalja koje su osnovale Interpol 7. septembra 1923. u Beču. Rad ove međunarodne policijske organizacije usmeren je na javnu sigurnost, terorizam, organizovani kriminal, ratne zločine, proizvodnju i prodaju droga, krijumčarenje oružja, trgovinu belim robljem, pranje novca, dečju pornografiju, privredni kriminal, računarski kriminal, zločine protiv intelektualne svojine i korupciju.

Dan nakon prošlogodišnjeg neuspeha članstva Kosova u Interpolu vlada Kosova povećala je taksu na robu iz Srbije na 100 odsto.