Tezge pucaju pod paprikama

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem  iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700,  a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.