Države istočne Evrope okreću se organskoj proizvodnji

Srbija će od naredne godine višestruko uvećati subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju, koja je zahvaljujući rastućem trendu potrošnje ovakve hrane u zapadnim državama Evropske unije najbolji način za stvaranje dodate vrednosti u agraru, najavljeno je nedavno iz ministarstva poljoprivrede.

Od 2010. godine broj proizvođača organske hrane kod nas dostigao je oko 6.000. Površine pod zasadima u poslednjoj deceniji uvećane su osam puta – na oko 19.200 hektara u 2018. Iako su za samo godinu površine porasle za 45 odsto, to je i dalje malo naspram mogućnosti i ukupne obradive površine koja bi mogla da bude iskorišćena za nekonvencionalnu proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da bi u ovaj posao trebalo da bude uključen što veći broj ljudi, kao i da država „mora da nađe način da finansira prelaz iz konvencionalne u organsku proizvodnju”.

– Tako bismo pomogli proizvođačima da prevaziđu taj proces, koji nije lak – rekao je Nedimović. Uvećanjem količine proizvedene organske hrane naša zemlja mogla bi da se svrsta u blok evropskih država koje gotovo celokupnu proizvodnju organskih namirnica izvoze na strana tržišta. Iz Srbije je prošle godine izvezena organska hrana vrednosti 27,5 miliona evra.

Nedavno objavljena studija kompanije „IMAS internešenel” pokazuje da trenutno u srednjoj i istočnoj Evropi postoje velike površine zemljišta koje su u pripremi za organsku poljoprivredu. Među zemljama ovog regiona, najveći udeo zemljišta za konverziju prijavile su Rumunija (109,3 hiljade hektara) i Mađarska (95,2 hiljade hektara). Uprkos značajnoj razlici u cenama konvencionalnih i organskih prehrambenih proizvoda, prognoze ekonomista u pogledu rasta ovog tržišta su optimistične.

Za razliku od zemalja zapadne i severne Evrope, države poput Poljske, Mađarske i Rumunije uglavnom su izvoznici organskih proizvoda, dok potrošnja ove hrane na tim tržištima raste znatno sporije.

Kako se navodi, Evropa je jasno podeljena na ove prve i drugu grupu zemalja, sa visoko razvijenim tržištima organskih prehrambenih proizvoda, značajnom potrošnjom i rastućom tražnjom s kojom domaća proizvodnja ne može da se nosi. Srbija pripada bloku sa malom potrošnjom organske hrane. Ipak, kako kažu u Nacionalnom udruženju za razvoj organske proizvodnje „Serbija organika”, navike potrošača se i kod nas polako menjaju. Međutim, ne postoje zvanični podaci o potrošnji organskih namirnica na domaćem tržištu ali je, kako ističu, poslednjih godina rast primetan.

Poslednji podaci publikovani u statističkom godišnjaku o globalnoj organskoj poljoprivredi iz 2018. ukazuju na povećanje površina pod organskom proizvodnjom, kao i na rast tržišta organske hrane. Vrednost tog tržišta dostigla je u svetu oko 90 milijardi dolara, što je za oko 10 milijardi više u odnosu na 2017. Podaci pokazuju da 2,7 miliona organskih proizvođača proizvodnju organizuje na 57,8 miliona hektara.

Gotovo polovina zemljišta u svetu pod organskom proizvodnjom nalazi se u Okeaniji, a slede Evropa, koja zauzima 23 odsto, i Latinska Amerika sa 12 odsto.