Ishrana važna za sve uzraste

Dr Dragana Jovanović, epidemiolog

Gojaznost je rastući problem kod dece i u prevenciji gojaznosti ključnu ulogu imaju roditelji. Pravilna ishrana je važna od samog rođenja deteta. Za novorođenče majčino mleko ima značajnu ulogu sve do šestog meseca života, a kasnije se prvo u ishranu uvodi povrće, a zatim meso – rekla je za Tanjug dr Dragana Jovanović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Tokom rasta i razvoja, koji je vrlo intenzivan kod dece, neophodno je da se jedu sve vrste namirnica – žitarice, različite vrste hleba, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, kao i da se izbegavaju slatkiši.

Jedan od kritičnih perioda kada je u pitanju pravilna ishrana je polazak dece u školu kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjačkog uticaja. Presudnu ulogu u tom periodu imaju roditelji, ali i zrelost deteta.

Sledeći važan period je adolescencija kada može doći do oštećenja zdravlja raznim dijetama. Mladi samoinicijativno isključuju pojedine vrste namirnica, a da se pri tom ne konsultuju sa stručnjacima.

– I u odraslom dobu treba da se vodi računa o ishrani. Svi moramo da nađemo dovoljno vremena za naše zdravlje. Osim raznovrsne, zdrave ishrane, mora se voditi računa i o količini hrane koju unosimo jer se menja hormonski status i kod muškaraca i kod žena.

Gojaznost je bolest i može da bude uzrok različitih drugih oboljenja poput dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, karcinoma...

Epidemija gojaznosti zahvatila i Srbiju

Svaki peti stanovnik u Srbiji je gojazan, a još 35 odsto građana ima problema s viškom kilograma, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Epidemija gojaznosti zahvatila je celu planetu, a ni Srbija nije pošteđena. Najviše raste broj gojaznih među decom. Nepravilna ishrana – brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, preskakanje obroka, ali i slaba fizička aktivnost, glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu, prenosi Tanjug.

Istraživanja o navikama stanovnika Srbije u ishrani pokazala su da više od 75 odsto ispitanika smatra da je ishrana važna, ali manje od četiri odsto navodi da se u praksi hrani zdravo.

Glavni razlozi zbog kojih su naveli da se ne hrane zdravo jesu nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ono što posebno zabrinjava jeste da skoro 25 odsto stanovnika preskače doručak u toku radne nedelje.