Utorak, 27.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Građanske pobune u Latinskoj Americi

Evo Morales proglasio izbornu pobedu, što je u Boliviji dovelo do nereda kakvi pogađaju i druge zemlje ovog regiona
Ла Паз је по­след­њих да­на ли­чио на рат­ну зо­ну (Фо­то EPA/Mar­tin Ali­paz)

Talas antivladinih protesta širi se Latinskom Amerikom, a poslednja zemlja koju je zahvatio je Bolivija, gde su demonstranti ustali zbog neregularnosti na predsedničkim izborima.

Do nasilnog obračuna građana i policije došlo je preksinoć u La Pazu i drugim gradovima pošto su demonstranti optužili vladu da namešta rezultate glasanja u korist predsednika Eva Moralesa. Prema prvim zvaničnim podacima u nedelju, na dan izbora, bilo je izvesno da će Morales i nekadašnji predsednik Karlos Mesa ići u drugi krug, ali je onda izborna komisija bez objašnjenja prestala da broji glasove. Kad su ponovo počeli sa radom posle 24 časa, Moralesova prednost je toliko porasla da je on proglasio pobedu.

Bio je to okidač za Moralesove protivnike, koji su masovno izašli na ulice i sukobili se sa snagama reda, piše bolivijski list „Razon”. Demonstranti su jurišali na zgrade izborne komisije, podmetali požare, srušili bistu Uga Čaveza i policajce gađali kamenicama, poručujući da ne žele da žive u „diktaturi nalik onoj u Venecueli”.

Prvi bolivijski šef države urođeničkog porekla gotovo da je jedini preostali levičarski predsednik u Latinskoj Americi i juče je ponovo proglasio pobedu, optuživši opoziciju za pokušaj državnog udara. Prema opštoj oceni, njegova vladavina bila je uspešnija od vladavine ostalih lidera takozvanog ružičastog talasa jer je ekonomija rasla, a demokratija nije dovođena u pitanje. Uz pomoć izdašnih socijalnih programa i javnih radova, Morales je drastično smanjio društvenu nejednakost, unapredio je obrazovanje i zdravstvo, a privreda je sve vreme rasla.

To je socijalističkom predsedniku triput obezbeđivalo lako pobedu na izborima, ali mu se u poslednje vreme zamerala koncentracija moći, korupcija u vladi i preduga vladavina (14 godina), kao i usporavanje ekonomskog rasta. Iako na referendumu nije dobio podršku za izmenu izbornih pravila koja ne dozvoljavaju četiri mandata, Morales se ponovo kandidovao, pribavivši samo dozvolu suda.

Scene kao sa ratišta pristižu poslednjih nedelja i iz Čilea i Ekvadora. Ozlojeđeni poskupljenjem gradskog prevoza u Santjagu, Čileanci su odlučili da podignu glas protiv velikih društvenih raslojavanja. Zaposeli su trgove i protestovali protiv privatizovanih škola i bolnica i preskupih troškova za struju, vodu i lekove. Kako su radikalni demonstranti podizali barikade, palili autobuse i prodavnice i pljačkali radnje, vlada je uvela vanredno stanje i policijski čas i izvela vojsku i tenkove na ulice prvi put od kraja Pinočeove vladavine.

Svestan toga da se građani neće tako lako povući ni posle deset dana nemira, 15 mrtvih i 5.000 pritvorenih osoba, konzervativni predsednik i milijarder Sebastijan Pinjera prvo je tokom vikenda saopštio da odustaje od poskupljenja metroa, da bi u utorak najavio reforme. U govoru koji se ocenjuje kao priznanje poraza, Pinjera je kazao da će vlada povećati penzije za 20 odsto, podići minimalac, sniziti cene električne energije, pokriti troškove skupih medicinskih zahvata i povećati poreze najbogatijima.

Dok se za Čile znalo da se vraća desničarskoj politici čim je biznismen prošle godine došao na vlast nasledivši levičarsku predsednicu Mišel Bašele, raskid sa „ružičastim talasom” nije bio momentalno očigledan i u Ekvadoru. Socijalističkog lidera Rafaela Koreju je pre dve godine zamenio njegov stranački saborac Lenin Moreno, ali je on u znatnoj meri skrenuo udesno, najavivši privatizacije i otpuštanje radnika iz javnog sektora. Kad je ranije ovog meseca Morenova vlada najavila ukidanje subvencija za gorivo i skok cena benzina za 75 odsto i dizela za sto odsto, Kito je paralisan demonstracijama. Višednevni nemiri sa blokadom puteva, zatvaranjem škola, učesnicima protesta koji su bacali Molotovljeve koktele i policijom koja je uzvraćala vodenim topovima vodili su uvođenju vanrednog stanja i odluci vlade da se privremeno izmesti iz prestonice Kita. I tamo su protesti urodili plodom, pa je vlada povukla uredbu o ukidanju subvencija.

Peruanci su se ovog meseca podigli zbog političke krize u kojoj je predsednik raspustio Kongres, a Kongres je suspendovao predsednika, pa se više nije znalo ko vlada, ali i zbog otvaranja novog rudnika bakra koji će zagaditi vodu i zemljište. Scene nereda stižu i iz Hondurasa, gde građani traže ostavku predsednika Huana Orlanda Ernandeza zbog privatizacija, korupcije i činjenice da je njegov mlađi brat prošle nedelje pred sudom u Njujorku osuđen za „šverc narkotika uz pomoć države”. Sve poslednje latinoameričke proteste ujedinjuje bunt protiv korupcije, nejednakosti i pada životnog standarda.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.