Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sve više falsifikovane robe na evropskom tržištu

Мета фалсификатора: музички плер „Алпод”

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, juna – Šverc falsifikovane i piratske robe na tržište Evropske unije u stalnom je porastu, pokazuje statistika koju je danas objavila Evropska komisija u Briselu. U poređenju sa 2006. godinom, kada je zabeleženo oko 37.000 slučajeva zaplene takve robe na spoljnim granicama EU, u prošloj godini taj broj je uvećan na 46.000.

Zaplene pokazuju da se cigarete (34 odsto ukupne robe) i garderoba (22 odsto) i dalje najviše krijumčare, dok je promet piratskih diskova u opadanju. Ali EU je zabrinuta, jer su u prometu sve veće količine robe potencijalno opasne za kupce, kao što su medicinski preparati, električna oprema i kozmetika.  

Šverc falsifikovanih kozmetičkih proizvoda u odnosu na 2006. godinu uvećan je za čak 264 odsto, nedozvoljeni uvoz igračaka za 98 odsto, hrane za 62 odsto, kompjuterske opreme za takođe 62 odsto, dok je šverc lekova i medicinskih preparata zabeležio porast od 51 odsto.

Nema sumnje da je najtraženije medicinsko sredstvo sa „crne liste” i dalje „vijagra”, a slede je lekovi i sredstva protiv holesterola, osteoporoze i hipertenzije.

Statistika EU Komisije otkriva da oko 60 odsto svih artikala u EU stiže iz Kine. Lider bespravnog izvoza u kategoriji „jela i pića” je Turska, a sledi je Kina, dok je u kategoriji „kozmetičkih i proizvoda za ličnu higijenu” na prvom mestu Gruzija, ispred Turske i Kine. U kategoriji „medicina” prva je Švajcarska, ispred Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. UAE i Tunis su označene kao tranzitne tačke u koje stiže roba sa namerom da se sakrije njeno poreklo.

Ova neocarinjena roba u EU najčešće stiže avionima i poštom. Na taj način se doprema oko 70 odsto vrsta proizvoda, ali je u 2007. godini zabeležen porast drumskog transporta. Naravno, krupni tovari stižu prekookeanskim brodovima.

Carinske službe u EU prva su i glavna linija odbrane protiv krijumčarenja, navodi Komisija u današnjem izveštaju. Oni sprečavaju i zaplenjuju isporuke na spoljnim granicama Unije, ali takođe imaju dozvolu za specifičnu misiju pod okriljem Svetske trgovinske organizacije za prava intelektualne svojine. Saradnja sa drugim akterima je neizbežna kako bi se ovaj problem držao pod kontrolom, pa su njome obuhvaćene pravne institucije i industrija.

Kada je reč o saradnji sa industrijom, to je neophodno jer je kvalitet piratske i neocarinjene robe sve viši. Kupci u EU nalaze se pred izazovom kada kupuju robu, čak i onu visoke tehnologije, jer nisu sigurni da li plaćaju original ili falsifikat.    

Porast učešća industrije u carinskim poslovima meri se kroz povećanje broja prijava za nelegalnu robu koje su podnete u zemljama EU. U 2007. godini vlasnici prava na pojedine proizvode podneli su 10.260 prijava protiv falsifikatora, što je ukupno 80 odsto svih slučajeva u kojima je carina reagovala.

Komisija je istakla da sa službama u SAD gradi bliske veze i naglasila da je njen prioritet da pojača saradnju sa carinskim službama Kine, jer je Kina i dalje najveći izvor falsifikovane robe za EU. U Komisiji sumnjaju da dobar deo kineske robe koji je zvanično namenjen azijskom tržištu zapravo tajnim kanalima stiže u EU.

U 10 zemalja članica Unije zabeleženo je oko 75 odsto svih slučajeva otkrivanja falsifikovane robe. Najviše u Francuskoj (više od 30 odsto), a zatim u Italiji, Nemačkoj i Bugarskoj.

Komisija je saopštila da ne može da proceni o kojoj sumi novca je reč kada se govori o obrtu na crnom tržištu EU, jer nema adekvatne pokazatelje.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.