Čekajući vetar u oblaku smoga

Stanovi pušača juče su bili prave vazdušne banje u odnosu na ono što je Beograđane čekalo promole li nos napolje, prokomentarisala je jedna sugrađanka samo pogledavši s terase u pravcu Avale. Vidljivost smanjena, beličasta izmaglica u daljini – stigli smo do nivoa kada smo bukvalno mogli da vidimo vazduh koji udišemo. Dok stručnjaci i dalje tvrde da stanje nije alarmantno, Beograđani su na društvenim mrežama čitavog dana delili fotografije koje nesumnjivo pokazuju da ono što udišemo odavno nije bilo zagađenije.

Foto S. Gucijan

Aplikacija Agencije za zaštitu životne sredine, koja vazduh ocenjuje u rasponu od „odličan” do „jako zagađen”, pokazala je oko 14 časova da je najgore bilo na Starom gradu, a da su neslavnu titulu „zagađen” nosili i deo oko Mostarske petlje, kao i Novi Beograd. Po podacima sa sajta „Er vižual”, u čije rezultate i metodiku nadležni ipak sumnjaju, Beograd je juče u jednom trenutku bio drugi na listi najzagađenijih gradova na svetu, odmah iza Šangaja. Indeks zagađenja, prema ovom portalu, kod nas je bio 183 što je ocenjeno kao nezdravo. Tri sata kasnije vazduh se jedva malo pročistio, tako da je u 17 časova ovaj sajt, koji pokazuje podatke u realnom vremenu, Beograd stavio na četvrto mesto, s indeksom zagađenosti 169. Sat kasnije, Beograd je kotiran na poziciji pet, ali ne zato što nam se vazduh popravio (indeks je ostao isti) nego zato što je nekom drugom gradu postao zagađeniji.

Vazduh je kao „zagađen”, juče takođe oko 14 časova, ocenio i sajt „Beoeko” koji je, prema Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, najpouzdaniji. Oko 16.30 na ovom portalu pojavila se sličica narandžastog čovečuljka koji nas obaveštava da je vazduh postao „prihvatljiv”. Već u 18 ponovo smo ušli u crveno. Za ovo vreme, tri najugroženija područja – Stari grad, Novi Beograd i deo oko Mostarske petlje, na aplikaciji Agencije, nisu uspeli da poprave svoje ocene. Da je u Beogradu došlo do povećanja količine zagađujućih materija usled meteoroloških prilika, ali da nije alarmantno, ponovio je Andrej Šoštarić, doktor hemijskih nauka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. On je, prenosi Tanjug, dodao i da je to uobičajeno za klimu Beograda i da se događa nekoliko puta godišnje.

Šoštarić je rekao da se u poslednje vreme nalazimo u takozvanoj epizodi zagađenja vazduha i da u Beogradu jesu povećane koncentracije zagađujućih materija, a pre svega onih koje potiču od sagorevanja fosilnih goriva.

– Do toga je došlo zbog meteoroloških prilika, visokog atmosferskog pritiska i odsustva vetra zbog čega se zagađujuće materije zadržavaju u nižim slojevima atmosfere pa raste njihova koncentracija – naglasio je Šoštarić.

Na pitanje da li zagađenje vazduha ima veze s deponijom u Vinči gde je, kako su objavili pojedini mediji, izbio požar, on je rekao da nemaju formalnu informaciju da tamo ima vatre, a da je on neformalno čuo da se to desilo pre nekoliko dana, dok epizoda zagađenja traje mnogo duže.

I dok već danima iz sata u sat kvalitet vazduha u gradu kao na rolerkosteru, nadležni pokušavaju da objasne da to uopšte nije tako zabrinjavajuće kao što nam izgleda. Ali, mnogi se pitaju koliko li će tek kad počne grejanje biti čađava pluća našeg Beograda?