Misteriozni spomenik s krstom i petokrakom

„Spomenik pravi, dostojan veličine žrtve, podigao je narod naš u svom srcu, za sva vremena, braći koja su došla s Volge i Urala, da s nama grudima odbrane slobodu.” Ovako je na današnji dan, pre 75 godina, u prvom posleratnom broju „Politike” opisana sahrana boraca Crvene armije, poginulih u borbama za oslobođenje Beograda, na današnjem Trgu republike (tada Pozorišnom trgu). Kako je tog 28. oktobra 1944. izvestio naš list, pogrebu je, osim generala Ždanova i Mijalka Todorovića, političkog komesara Prvog korpusa, prisustvovalo mnogo žitelja tek oslobođene prestonice, a događaj je krunisan podizanjem obeležja na mestu pokopa.

Međutim, mermerni znamen podignut „za sva vremena” uklonjen je 1954. godine a posmrtni ostaci crvenoarmejaca su premešteni u novoformirano Groblje oslobodilaca Beograda. Od tada, obeležju se izgubio svaki trag. Nedavnim otkrivanjem spomen-ploče na istom mestu, u čast sedam i po decenija od oslobođenja glavnog grada, ukazano je da je na Trgu republike nekada postojao spomenik crvenoarmejcima, ali detalji o njemu su i dalje malo poznati.

Kako objašnjava Milana Živanović, istoričarka koja je doktorirala na temi ruskih grobnih kompleksa u Srbiji u 20. veku, to je bio prvi spomenik podignut u oslobođenom Beogradu.

„Postavljen je 22. oktobra 1944, dva dana po završetku borbi. Upadljivo je da je vest o tome objavljena i u prvoj posleratnoj ’Politici’, šest dana posle događaja, što znači da je tome pridata velika pažnja. Uklonjen je marta 1954, što je takođe zavredelo pažnju medija, pa je tako u ’Borbi’ objavljena fotografija kojom je javnost obaveštena o uklanjanju”, navodi Živanovićeva za naš list.

Na obeležju su, dodaje ona, bila uklesana imena 22 sovjetska vojnika sahranjenih pod njim, uz natpis „Večna slava herojima palim u borbama za slobodu i nezavisnost naše otadžbine i bratske Jugoslavije” i to samo na ruskom jeziku.

„Zbog toga se može pretpostaviti da je spomenik postavljen na inicijativu sovjetske strane, utoliko pre što je taj natpis bio poklič kojim je Staljin okončao naredbu izdatu pri oslobođenju Beograda maršalu Tolbuhinu”, kaže Živanovićeva, dodajući da nema podataka o tome gde je obeležje izrađeno.

Njegovo podizanje je imalo veliki značaj i za posleratnu jugoslovensku vlast, o čemu svedoči svečana sahrana koja je prethodila postavljanju spomenika.

„Tog 22. oktobra 1944. formirana je pogrebna povorka s tenkovima na kojima su bili kovčezi s telima 22 vojnika. Dvojica sovjetskih boraca, koji su tome prisustvovali, zapisali su u svojim memoarima da je okupljeni narod različito reagovao. Jedni su, spuštene glave, ćutke odavali poštu, drugi su s uzbuđenjem gledali kretanje vojske, a treći nisu uspeli da obuzdaju emocije pa su plakali. Na svečanoj sahrani su govorili general Ždanov i Mijalko Todorović, a bio je prisutan i Peko Dapčević. Potom je obavljeno ritualno bacanje grumena zemlje u veliku raku iskopanu na trgu”, navodi Živanovićeva. Kako ističe, krst i petokraka nije bila retkost ni na drugim obeležjima podignutim u Srbiji u čast palih crvenoarmejaca podizanim nedugo posle rata.

„Preciznog objašnjenja nažalost nema, ali treba reći da je u Sabornoj crkvi 12. novembra 1944. služen pomen poginulim sovjetskim i jugoslovenskim borcima nakon oslobođenja Beograda. To upućuje da je odnos novih vlasti prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenom statusu u narodu u to vreme bio veoma obazriv, pa se možda krstovi na spomeniku mogu tumačiti i u tom kontekstu. Inače, u Beogradu je od 15. do 30. novembra 1944. podignuto 18 velikih i 32 mala spomenika borcima Crvene armije, a bilo je planirano da se do decembra 1944. podignu ukupno 102 obeležja”, ističe Živanovićeva.