Bilo dima, nije bilo vatre

Gusti magličasti pojas koji je ovih dana obuhvatio prestonicu nadvio se dodatno i nad deponijom „Vinča” sa koje se već šesti dan izvija dim. On potiče od požara koji su izbili na pet mesta u unutrašnjosti deponije. Otvorenog plamena na gradskom otpadu nije bilo, a dim je produkt „sudara” metana, koji se stvara u slojevima smeća, i vazduha. To je, kako kažu u JKP „Gradska čistoća”, takoreći uobičajena pojava na deponiji.

– Metan nastaje u dubljim slojevima otpada, a zbog pomeranja zemlje i stvaranja pukotina izlazi napolje. U kontaktu sa vazduhom stvara se dim. To je normalna pojava na deponiji, posebno ako se u obzir uzme konfiguracija terena i njena starost. Podsetimo, deponija je izgrađena 1974. godine – kaže Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća”. Usled višedecenijskog taloženja, dubina na kojoj se nalazi smeće na pojedinim mestima iznosi i 70 metara.

Dim se, kako kaže Popadić, pojavio na pet mesta, i to u delu prema reci. Na tri mesta radnici „Čistoće” već su intervenisali i sprečili mogućnost dodira metana i vazduha, a juče su do popodnevnih sati ostale još dve lokacije iz kojih se „pušilo”.

– Da bismo stigli do prostora gde se dim pojavljuje, potrebno je da mehanizacijom napravimo put jer je reč o nepristupačnim lokacijama. Zato u prvi mah nisu „ugušena” sva mesta. Lokacije sa kojih izbija dim zatrpavamo zemljom jer je to, u ovom slučaju, najefikasniji način. Za zatrpavanje zadimljenih mesta angažovani su samo naši radnici jer nije postojala potreba da se dodatno pozovu vatrogasci niti bilo ko iz Sektora za vanredne situacije – napominje Popadić.

Pošto nije bilo otvorenog požara, nadležni kažu da nije bilo opasnosti po životnu sredinu, ali su situaciju radi predostrožnosti pratile ekipe Zavoda za javno zdravlje.

Ovaj požar, koji se pojavio pre nekoliko dana, ne može da se meri sa onim koji se dogodio pre dve godine kada je deponija gorela više od mesec dana i kada se pola grada gušilo od tog dima. To je bio jedan od najvećih požara od postojanja deponije. Za njegovo gašenje upotrebljeno je oko 65.000 kubika zemlje i alternativna sredstava poput rastvora smeđih algi. I tada je uzrok bio metan, ali je u to vreme postojao veći problem jer je cela deponija posle poplava 2014. godine postala klizište. Da bi se to sprečilo, izgrađen je potporni zid u pravcu ka reci koji je završen ove godine. Time je bar, kako kažu nadležni, sprečeno da deponija klizi ka Dunavu.

Tada je ekološki akcident izazvao uznemirenost kod sugrađana jer su se o uticanju dima na zdravlje pojavila različita mišljenja. Prema merenjima Gradskog zavoda, većeg prekoračenja zagađenosti osim u dva slučaja nije bilo, dok su stručnjaci sa Hemijskog fakulteta tvrdili da se prava slika zagađenja sa deponije nije mogla sagledati jer naša zemlja nema laboratoriju za istraživanje i beleženje čestica prašine i čađi, koje mogu da „nose” teške metale i jedinjenja koja imaju kancerogena svojstva.

Ovih dana počelo je uređenje jedne od najneuređenijih deponija u Evropi. Rade se pripreme prostora gde bi trebalo da nikne spalionica, odnosno nekoliko objekata za preradu otpada. U jednoj od njih bi se prerađivao novodospeli otpad i iz njega proizvodila električna energija.