Od početka godine 17 radnika stradalo na gradilištima

Dvojica turskih državljana, starosti 24 i 25 godina, koji su bili angažovani na izgradnji tunela na železničkoj prugi Beograd – Novi Sad, poginula su juče ujutro na gradilištu kod Čortanovaca. Do nesreće je došlo na delu gde se gradi vijadukt, a kako su za „Politiku” potvrdili u kompaniji RŽD „Internešenel d. o. o.”, koja je glavni izvođač radova, stradale radnike angažovao je podizvođač radova – turska kompanija „Rejl tek”, i imali su regularne ugovore o radu. Poginuli su posle pada sa visine od 20 metara, dodali su u ruskim železnicama, i to dok su obavljali betonske radove na vijaduktu. Na mesto nesreće odmah su se uputili MUP i inspekcija rada kako bi obavili uviđaj, ali o tome da li su radnici u trenutku obavljanja posla imali zaštitnu opremu za rad, u kompaniji RŽD „Internešenel d. o. o.” ipak nisu želeli da govore. Jedino je izvesno da se nesreća dogodila kada se iz za sada nepoznatih razloga prevrnula korpa u kojoj su se nalazila dva radnika. Posle informacije o njihovoj pogibiji, po sopstvenoj inicijativi, i zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa nadležnih za postupanje u konkretnom slučaju, zatraživši od Inspektorata za rad da u narednih 15 dana obavesti instituciju o merama koje je preduzimao.

U narednim danima inspekcija bi trebalo da utvrdi da li je i na koji način urađen projekat obezbeđenja gradilišta, da li su skele na gradilištu ispravno postavljene, jesu li radnici pre izlaska na teren prošli sve lekarske preglede i bili obučeni za rad na visini…

– U slučaju da su prošli sve procedure i angažovani od strane podizvođača na gradilištu uz regularne ugovore o radu, njihove porodice mogu da očekuju obeštećenje. Ako su, pak, bili nelegalno angažovani, što je čest slučaj u Srbiji, onda su radili na sopstveni rizik – podseća Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije, i dodaje da ga pogibija radnika na ovom gradilištu nije posebno iznenadila jer ga, kako kaže, smatra problematičnim i riskantnim za rad.

– Površina na kojoj se tamo radi inače nije velika. Reč je o stubovima vijadukta oko kojih se nalaze takozvane lake aluminijumske skele. One se faktički uvijaju kao spirala oko tih stubova, a na vrhu se nalaze male površine po kojima se radnici kreću. Zato oni moraju da imaju specijalne pojaseve, da budu vezani na toj visini. Gore bi trebalo da se nalazi i sajla ili ograda za koju treba da se zakači pojas, pa bi, ako se, na primer, oklizne, radnik trebalo da ostane da visi, a ne da padne – pojašnjava Rodić, i dodaje da bi gradilište moralo da ima i inženjere, projekat za bezbednost i projekat skele koja je od strane nadzora primljena za korišćenje.

U Ministarstvu za rad napominju da detaljne informacije o tragediji koja se dogodila na gradilištu u Čortanovcima ne mogu da daju, jer je reč o povredama na radu sa smrtnim ishodom, pa se zbog toga najpre čeka završetak istrage MUP-a. Inače, u inspekcijskim kontrolama od početka godine zatečeno je 10.240 građana kako rade na crno. Do prošlog meseca inspektori rada obavili su 45.891 inspekcijski nadzor, a podaci pokazuju da je najviše takvih radnika bilo u delatnosti usluga smeštaja i ishrane, trgovine i, naravno, građevinarstva. Kad je reč o inspekcijskim nadzorima povodom povreda na radu, u Inspektoratu za rad za „Politiku” podsećaju da su inspektori od početka ove godine okončali 652 takva nadzora, od kojih su 34 povodom smrtnih (20 nadzora) i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom (14 nadzora), dok je 16 nadzora povodom kolektivnih, 544 nadzora povodom teških i 58 nadzora povodom lakih povreda na radu. Najviše smrtno stradalih bilo je u građevinarstvu, a inspekcija rada je upravo u toj delatnosti okončala 17 nadzora povodom smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.

– Građevinarstvo i industrija spadaju u najrizičnije delatnosti, a najugroženija zanimanja zaposlenih su građevinski radnici različitih profila – NK radnici, armirači, tesari, zidari, vozači, automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari zavarivači i rukovaoci dizalicama i kranovima – nabrajaju u Inspektoratu za rad.

Osim majstora iz Srbije, na gradilištima u našoj zemlji najčešće su angažovani i radnici iz Turske, Albanije, Makedonije, Azerbejdžana, Tadžikistana, Indije… Oni su, kako dodaje Rodić, uglavnom uposleni na privremenim poslovima i najčešće rade na crno. Takvih u zemlji trenutno ima između 7.000 i 10.000. Reč je u najvećoj meri o strancima koji obavljaju najteže fizičke poslove, nisu kvalifikovana radna snaga, već rade kao pomoćni radnici, kopaju ili utovaruju robu. Razlog za angažman takvih stranaca je manjak domaće radne snage, koja se sve više iseljava iz zemlje, najčešće u potrazi za boljom zaradom.