Petak, 17.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Imate li nešto od poezije

Beograd je u vreme prevodilačkih susreta zaista bio kao Firenca
Енес Ха­ли­ло­вић (Фото Р. Крстинић)

Kao i u Firenci sredinom četrnaestog veka, kada su se bežeći od kuge u osami okupili ljubitelji lepe reči, prepuni časne ljubaznosti, tako su se i u Beogradu krajem oktobra, bežeći od „Velikog brata”, utakmica i turbo-folka oko svog pesnika i pisca okupili njegovi prevodioci na strane jezike, čitalačka i prevodilačka publika željna pesništva i umetnosti.

Ove godine u središtu prevodilačkih susreta bio je pesnik i pisac Enes Halilović iz Novog Pazara, dobitnik književnih nagrada „Branko Miljković”, „Đura Jakšić”, „Meša Selimović”. Prisutni su bili njegovi prevodioci, dosadašnji i budući, na engleski, francuski, ruski, albanski, grčki, jermenski, španski, katalonski… pa i latinski jezik.

Beogradski prevodilački susreti koje organizuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije već pola veka okuplja prevodioce srpske književnosti na strane jezike, a uobičajeno je da se oni okupe oko jednog našeg znamenitog i prevođenog pisca. Prošle godine bio je to Dragoslav Mihailović.

Susreti prevodilaca sa svojim gostom pesnikom i piscem počeli su vađenjem stihova iz šešira: svako je izvukao, kao loz, po jednu pesmu Enesa Halilovića, sa zadatkom da je prevede, naglas pročita, i kaže koju reč o problemima sa kojima se sreo pri prevođenju. Prevodi su pljuštali, zvučni kao kiša odjekivali pod svodom sale u Francuskoj 7, na svim  jezicima Vavilona. Bila je to gozba umetnosti, plemenita igra u kojoj se i prevodilo da bi se potom taj prevod natraške vraćao na jezik originala. Uživalo se u rečima, zvukovima, slikama, paradoksima prevodilačkih akrobacija.

Poslednjeg dana prevodilačkih susreta, čitali smo naglas Halilovićeve pesme objavljene u Kulturnom dodatku „Politike”, sveže odštampane tog jutra

Ako postoji prilika da se prodre duboko u poetiku pisca, to su dani prevođenja u vreme Beogradskih prevodilačkih susreta. Niko tako duboko ne ulazi u tkivo teksta kao prevodioci, ni književni kritičari, niti pažljiva publika. Prevođenje poezije novo je pisanje dela, jer prevodilac ne samo da donosi svoj jezik, već i povest tog jezika izraženu u pesničkim pravilima. Zato su pitanja našem pesniku i piscu izvirala iz istinskog, prevodilačkog susreta sa stihovima i rečima. Neki od učesnika, kao što je to Nikola Živanović, pored toga što su prevodioci, i sami su pesnici, tako da je dolazilo do žive, sočne, otvorene razmene stavova o umetnosti i prevođenju, do ljubaznog rata različitih mišljenja i senzibiliteta.

Enes Halilović bio je idealni sagovornik – otvoren, vedar, spreman da se upusti u dubine svojih umetničkih namera, da pokaže šta je iza kulisa, što je retkost među umetnicima. Prevodioci su imali prilike da upoznaju neke manje poznate aspekte njegovog dela, sonete i prozu. Bilo je reči i o njegovoj delatnosti sakupljača narodnih zagonetki, gde se pokazao kao pravi baštinik Vaska Pope i Vuka Karadžića.

U subotu, poslednjeg dana prevodilačkih susreta, čitali smo naglas Halilovićeve pesme objavljene u Kulturnom dodatku „Politike”, sveže odštampane tog jutra.

Beograd je u vreme prevodilačkih susreta zaista bio kao Firenca.

Nažalost, Beogradski prevodilački susreti koji postoje bezmalo pola stoleća, prvi put u svojoj istoriji nisu dobili podršku grada, iako imaju u nazivu njegovo ime, i pored toga što okupljaju najbolje strane prevodioce zahvaljujući kojima se zna za srpsku književnost u svetu. Zbog toga je broj gostujućih prevodilaca iz inostranstva morao biti prepolovljen. Treba imati u vidu da je budžet grada za kulturu gotovo jednak republičkom za istu namenu. Srećom, Ministarstvo kulture Srbije imalo je više sluha za kulturu grada i omogućilo da se ova gozba književnosti i prevođenja ipak dogodi.

*Prevodilac

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

utvarelko
Molim da ne predstavljate pisce sa spiskom nagrada. Evo reči estetičara " Oduvek sam u estetici zagovarao vrednosno oslobođen pristup umetnosti. To kako sada odrediti njenu vrednost, lepotu, genijalnost tvorca, jedno je od najtežih pitanja u estetici. Ja sam, konačno, razumeo da se estetska vrednost dela može odrediti ovako: estetsko se potvrđuje istrajavanjem umetničkog dela u vremenu. Tako bi se lepota jedne tvorevine merila uspehom njene izdržljivosti u povesnom."
Дрекавац
Вредносно ослобођени приступ уметности омогућава промоцију безвредног. То имате свакодневно на свим каналима ТВ, а ако треба сачекати да прође 100 година од смрти уметника да о њему разговарате, можете чекати то мало времена гледајући утакмице.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.