ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 08.11.2019. u 11:27 Danijela Davidov-Kesar

Mnogi imaju povišen pritisak a ne uzimaju terapiju

Ovaj zdravstveni problem predstavlja veliki rizik za nastanak promena na perifernim krvnim sudovima
(Фото Пиксабеј)

Povišen krvni pritisak u Srbiji ima svaka druga osoba, ali svega trećina njih uzima propisanu terapiju. Građani uglavnom nisu svesni problema koje nelečena hipretenzija nosi sa sobom, pa tek onda kada se pojave komplikacije poput infarkta srca, šloga, problema sa očima ili bubrezima priznaju da nisu uzimali lekove ili da su se samoinicijativno lečili slušajući savete rođaka ili komšija.

Lekari napominju da je krvni pritisak neophodan za ishranu i snabdevanje kiseonikom svih organa, tkiva i ćelija u organizmu. Američke preporuke iz 2017. godine pomerile su granicu hipertenzije pa je vrednost pritiska sada 130-139/80-89mmHg, što je ranije bilo označeno kao predhipertenzija.

Dijagnoza hipertenzije najčešće se postavlja merenjem krvnog pritiska kod lekara, a važno je da ljudi jave izabranom doktoru ako uoče visoke vrednosti kada mere pritisak kod kuće. Simptoma često nema, a ponekad se pacijenti žale na potiljačnu, temenu ili čeonu glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, osećaj pritiska u grudima, pa se utvrdi da je visok krvni pritisak uzrok tegoba.

Dr Vesna Stojanov (Foto D. Jevremović)

Profesor dr Vesna Stojanov, predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije, naglašava da osoba pre nego što sedne da joj se izmeri pritisak ne sme da bude pod stresom, već treba da bude opuštena, a 30 minuta ranije ne sme da pije kafu i puši cigarete.

– Nisu iste vrednosti pritiska u svako doba dana. Vežno je da se meri u isto vreme. Ne treba koristiti ni aparate-narukvice za merenje pritiska, koji se stavljaju na zglavak ruke. Bitno je da se pacijentu urade osnovne biohemijske analize krvi i da se proveri da li ima proteine u urinu. Važan parametar daje i ultrazvuk srca i krvnih sudova vrata, kao i procena krutosti krvnih sudova koji je najbolji pokazatelj individualnog kardiovaskularnog rizika. Potrebno je obaviti i preglede perifernih krvnih sudova i očnog dna, kao i hemodinamsko ispitivanje za individualni izbor terapije – kaže dr Stojanov.

Visok pritisak predstavlja veliki rizik za nastanak promena na perifernim krvnim sudovima. U 68 odsto slučajeva uzrok je nastanka cerebrovaskularnog šloga, u 48 odsto srčane slabosti, a u 28 odsto slučajeva odlaska na dijalizu. Kod pet do 10 odsto trudnoća kao posledica hipertenzije dešavaju se kardiovaskularni poremećaji.

Naša sagovornica podseća da psihogeni faktori i mentalni stres, preko stimulacije hipotalamusa i takozvanog vazomotornog centra izazivaju aktivaciju simpatičkog nervnog sistema i dalje njegove efekte na povećanje krvnog pritiska. Takođe je važan uticaj i radne sredine na pojavu visokog pritiska šro se stručno naziva „radno zavisna hipertenzija”, a na koju utiče smenski rad i stres na poslu.

– Treba imati na umu da je so jedan od značajnih faktora rizika za nastanak hipertenzije. Studije pokazuju da je efekat soli na krvni pritisak veći nego drugih faktora poput gojaznosti, nedostatka fizičke aktivnosti i nedovoljnog konzumiranja voća i povrća. Dozvoljen dnevni unos je do pet grama soli – dodaje dr Stojanov i napominje da je u svetu prema podacima 2000. godini od hipertenzije bolovalo 972 miliona ljudi, a da se procenjuje da će do 2025. čak 60 odsto građana patiti od arterijske hipertenzije.

Da bi lekari što više saznali o ovoj temi u Beogradu će danas pod pokroviteljstvom Evropskog udruženja za hipertenziju biti održana „Škola hipertenzije”, koja će okupiti više od 300 lekara. Cilj ovog simpozijuma je da ukaže na važnost i značaj blagovremene dijagnostike hipertenzije prema poslednjim evropskim preporukama iz 2018. godine i pravilnog individualnog izbora antihipertenzivne terapije kako bi se sprečile komplikacije. U SAD na to ode 10 odsto zdravstvenog budžeta, a u Srbiji čak 50 odsto lekova koji se izdaju na recept pripadaju onima iz grupe kardiovaskularnih oboljenja. U 2017. godini u našoj zemlji je izdato čak 42 miliona pakovanja lekova za lečenje kardiovaskularnih bolesti, koji su bili najpropisivaniji.

Komеntari4
a87d4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mika
A, sta kad vam, dok lezite u bolnici, prestanu sa davanjem terapije za pritisak, secer.... jer- lezite na odeljenju na kome to nije specijalnost, pa ih nije ni briga??
Miodrag Stojkovic
Никад нико нигде да објасни о притиску и шећеру детаљно сажето и јасно сваком човеку. Свака дискусија је непотпуна кофузна па делује намерно нејасно шта се хоће рећи. Моли специјалисте из ове две области како се крећу вредности ове две важне области од тренутка кад се устајемо па кроз цео дан .Да се направи табела како се вредности мењају преко целог дана и да се подели сваком грађанину.
električar
"Битно је да се пацијенту ураде основне биохемијске анализе крви и да се провери да ли има протеине у урину. Важан параметар даје и ултразвук срца и крвних судова врата, као и процена крутости крвних судова који је најбољи показатељ индивидуалног кардиоваскуларног ризика. Потребни су и прегледи периферних крвних судова и очног дна, као и хемодинамско испитивање за индивидуални избор терапије ..." За ову гомилу анализа у нашим установама је потребно бар годину дана, па је ово празна прича !!!
Milutin
Iz licnog iskustva, vise od godinu dana , i to uz placanje vecine analiza.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja