Roditelj i bes tinejdžera

Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje svoju raniju predstavu o sebi, kao i da odgovora na brojna pitanja koja sebi postavlja. U ovom periodu menja se i odnos prema vršnjacima i prema roditeljima jer po pravilu vršnjačka grupa postaje važnija od roditelja. Mladoj osobi postaje najvažnije da bude prihvaćena od vršnjaka, zbog čega se stalno pita da li je dovoljno zanimljiva, dovoljno privlačna, dovoljno popularna.

Sve to čini da je unutrašnji život mlade osobe pun dilema, strahova, neizvesnosti – dakle buran. Ova neprijatna osećanja mogu činiti da je tinejdžer nervozan, da ima „spušten prag” tolerancije neprijatnih stimulusa, zbog čega u neočekivanim situacijama reaguje preterano, najčešće besom.

Nisam više mali

Često je buran i odnos sa roditeljima kojima mlada osoba pokušava da dokaže da je odraslija nego što to oni smatraju da jeste. Iz tog razloga nastaju brojni protesti, svađe, inaćenja, nezadovoljstva, a sve je to često obeleženo izlivima besa tinejdžera.

Ljutnja i njen afekt bes su zapravo emocionalni zahtev za promenu ponašanja. Svađe u ovom periodu su tinejdžerov zahtev da roditelji promene ponašanje, da ga „ostave na miru”, dok je roditeljska ljutnja zahtev da tinejdžer prestane da se ponaša bezobrazno i nezahvalno. Porodica će mnogo lakše prebroditi ovaj period ako roditelji bolje razumeju bes tinejdžera.

Bez obzira na to šta je sadržaj o kojem govori besni tinejdžer, njegov bes se može shvatiti kao univerzalna poruka roditelju: nisam više mali, ja sam dovoljno odrastao! Neću više da se prilagođavam tebi, prilagodi se ti meni!

Bešnjenje, naročito ako je roditelju neočekivano i ako ga smatra iracionalnim, može biti jedna od „taktika za zbunjivanje roditelja”, kako je to nazvao Najdžel Lata. Besna reakcija, izlazak iz sobe uz treskanje vratima je poruka „neću više o tome da razgovaram”, čime tinejdžer prekida razgovor koji mu je neprijatan ili u kojem nema argumente. Ovakve reakcije su namenjene zastrašivanju ili izazivanju osećanja krivice kod roditelja, naročito ako je u strahu da će izgubiti dobar odnos s tinejdžerom.

Često će tinejdžer lakše da se poveri najboljem prijatelju nego roditelju. To je zbog toga što smatra da bi poveravanje roditelju značilo da je i dalje „mali” i da nije odrastao. Takođe smatra da mora da bude „jak” da bi pokazao da je odrastao i da sam rešava svoje probleme. A upravo je bes ono osećanje koje je „jako” i kojim se brani od „napada” ili druge tera od sebe. Na taj način bes postaje njemu prihvatljiva maska iza koje krije svoja osećanja stida, niže vrednosti, tuge, zabrinutosti, teskobe, uvređenosti, depresivnosti, očaja i sličnih osećanja koja, po njegovom mišljenju, imaju deca i „slabići”.

Roditelj ne treba da gleda na bešnjenje tinejdžera kao na izraz „poludelih hormona“ ili bezobrazluka, već da razume da se često iza besa krije nešto što mlada osoba želi da prikrije. Kako želi da pokaže da „nije više mali”, tinejdžer skriva svoje „unutrašnje dete” koje zapravo želi da popriča s roditeljem o onome što ga muči. Ponašajući se kao pobesneli tigar, tinejdžer pokušava da maskira da se u sebi zapravo oseća kao preplašeni zec.

Zbog čega se loše osećaš

Kada je roditelj svestan da je bes samo neka vrsta magle ili dimne zavese iza koje se krije neka druga emocija koja muči „unutrašnje dete” tinejdžera, on može potražiti kontakt s tim skrivenim delom ličnosti. Kada tinejdžer počne da urla kako ga roditelj ne razume, kako ga niko ne razume, roditelj može da mu pomogne da se „otvori” tako što će smirenim glasom reći: Ja želim da te razumem. Pomozi mi da te razumem, kaži mi u čemu je problem. Sličan efekat može da ima i pitanje: Šta se dogodilo u tvom životu? Zbog čega se loše osećaš?

Roditelj koji ne vidi jedini problem u tinejdžerovom besu, već na njega gleda kao na simptom ili izraz nekog drugog problema, naći će način da „preskoči” ovaj bes i da pozove svoje dete da razgovaraju o onome što zaista muči mladu osobu. Razgovor s odraslom osobom koja je iskreno zainteresovana, sposobna da sluša i čuje o tinejdžerskim problemima je važno lekovito iskustvo za ranjivu tinejdžersku dušu.