Država otpisala Matarušku i Bogutovačku banju

Sa zadovoljstvom sam u „Politici” 7. novembra pročitao članak „Dve banje grade gondole, a dve pod katancem čekaju kupce”, dopisnika iz Kraljeva M. Dugalića, o dostignućima i ubrzanom razvoju Vrnjačke i Jošaničke banje. Najavljuje se da će republika pomoći i realizaciju novih planiranih objekata u ova dva lečilišta i okolini.

U neposrednom okruženju Kraljeva nalaze se još dve nekada poznate, a danas otpisane banje – Mataruška i Bogutovačka, o kojima niko i ne razmišlja. Dok su Vrnjačka i Jošanička banja u društvenoj svojini, Mataruška i Bogutovačka su pred likvidacijom, jer praktično skoro dve decenije nisu u funkciji koju su nekada imale, kao biseri balneološkog zdravstva Srbije.

Tokom stodvadesetpetogodišnjeg postojanja, Mataruška banja je bila utočište mnogima. Prvo su u njoj smeštaj i mir našli ruski imigranti koji su izbegli za vreme Oktobarske revolucije 1918. i stigli do Srbije. Neki od njih su dali značajan doprinos infastrukturnom razvoju banje. Drugi talas je doneo izbegličku decu poginulih boraca i siromašnih iz Srbije za vreme i posle Drugog svetskog rata (1942–1947). U trećem talasu u Mataruškoj banji su zbrinute izbeglice pristigle u našu zemlju u doba mađarske revolucije, 1956. godine. Četvrti, najveći prihvat izbeglih i prognanih lica u ovoj banji desio se od 1991. do 1995. godine, tokom raspada SFRJ, kada su ovde stigli ljudi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i sa Kosova i Metohije.

Posle prva tri talasa izgnanika, Mataruška banja se podizala i prosperirala kroz izgradnju infrastrukture, smeštajnih kapaciteta, zdravstveno-rehabilitacionih centara i svega ostalog što je karakterisalo jedan savremeni balneološki centar. Međutim, posle poslednjeg, četvrtog talasa izbeglica, ne samo da nije profitirala, već je, naprotiv, zbog nemara države, praktično doživela neslavan kraj. Hoteli „Žiča” i „Termal”, sve vile, stacionari i slično, postali su ruine sklone samourušavanju i za njih nisu zainteresovani ni njihovi predratni vlasnici, a kamoli država koja je direktno dovela do takvog stanja. Istu sudbinu su doživeli i rehabilitacioni centri, svi prateći ugostiteljski, zdravstveni, turistički, sportski i drugi objekti. Takve prilike uslovile su i gašenje uprave banje.

Mataruška banja je u Evropi i šire bila poznata po tome što je blagotvorna za lečenje neuroloških, reumatskih, degenerativnih, posttraumatskih i drugih bolesti, a pre svega po lečenju steriliteta i drugih ginekoloških oboljenja. Danas, kad se borimo protiv bele kuge i kada država odvaja znatna sredstva za vantelesnu oplodnju, država dopušta da propada banja u kojoj se nekada lečio sterilitet, što je veliki apsurd.
Dr Predrag Petrović,
naučni savetnik