Region ne može večno da čeka u redu za EU

Nova strategija proširenja EU mora biti hrabra, jasna, koherentna i nedvosmislena, kaže u razgovoru za „Politiku” Majlinda Bregu, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju (RCC). Naglašava i da zapadni Balkan ne može večno da bude u klimavom redu i da čeka na članstvo u EU, a da u međuvremenu propusti da uradi puno toga. Bregu, koja je na ovoj funkciji zamenila Gorana Svilanovića, dodaje da se EU suočava sa brojnim izazovima i razlikama u stavovima kada je reč o proširenju. Zapadni Balkan, kako kaže, provodi svaki dan u stanju neizvesnosti, iako je godinama svestan da se njegova perspektiva pridruživanja EU ne približava ostvarenju.

Nekadašnja ministarka evropskih integracija Albanije (od 2007. do 2013. godine) i poslanica u albanskom parlamentu (od 2005. do 2017. godine) za „Politiku” navodi da svaki put kad u EU atmosfera nije na vrhuncu, na površinu ispliva sve više problema. Od kada je početkom ove godine stupila na dužnost snažno se zalaže za regionalno povezivanje, iako je svesna da je to nije lak posao.

Povezanost je veliki problem našeg regiona. Nezaposlenost je visoka, odliv kvalifikovanih kadrova je zabrinjavajuć, a tu su i izazovi u pogledu bezbednosti, bilateralni sporovi. Zar se zaista moramo stgalno podsećati da je ovaj region naš dom?

Smatram da je krajnje vreme da se usredsredimo da bolje povežemo ljude i ekonomije, stavljamo akcenat na stvarne potrebe ljudi, jačamo spone između ekonomija na zapadnom Balkanu u korist svih građana i da se više posvetimo domaćim reformama, umesto da opsesivno čekamo da nam drugi odrede nove rokove i metodologiju rada.

Kako bi, po vašem mišljenju, trebalo da izgleda novi pristup proširenju EU?

Možda je bolje da sačekamo da novi pristup proširivanju EU prvo bude definisan. Zapadni Balkan nije bio na listi prioriteta nekih zemalja članica EU, međutim, što se tiče zapadnog Balkana smatram da je prioritet da budemo konsultovani oko nove metodologije. Kakav god bio taj novi pristup, kakva god bila nova metodologija, nova realnost, kako god će se sve to zvati, moralo bi biti usaglašeno sa zapadnobalkanskom šestorkom. U vreme neizvesnosti, pogotovo u ovakvim vremenima, nova strategija proširenja EU mora biti hrabra, jasna, koherentna, nedvosmislena i mora pružiti metodologiju koja će obezbediti snažniju povezanost EU i zapadnog Balkana i pre pridruživanja. Bez ispraznih obećanja, a svakako metodologiju koja će ekonomijama iz regiona omogućiti da rade na potrebnim reformama.

Kada ste o tome govorili, rekli ste da mora da se izbegne „geopolitička šteta” po region. Na šta ste mislili?

Odluka da se ne otvore pregovori o pridruživanju mogla bi dovesti do naglog pogoršanja stanja. Svaka loša situacija postaje gora ako se njom ne pozabave na odgovarajući način. Svi smo svesni da postoje određene negativne sile koje bi mogle da rade protiv reformi u regionu. Pod tim ne mislim isključivo na treće strane već i na to da regionu geopolitičku štetu može naneti i sama politička nestabilnost, što je realna opasnost. Zapadni Balkan je još periferno područje na kome se takmiče različiti uticaji. Pri tome sam svesna činjenice da sve izraženije prisustvo nezapadnih aktera nije svojstveno samo zapadnom Balkanu već čini sastavni deo globalnih promena i interesa velikih sila. Ukratko rečeno, geopolitička kompaktnost zapadnog Balkana je i dalje izložena rizicima. 

Da li bi moglo da se desi, kao što se to nekada pominje, da postoji i „paralelna EU” u kojoj bi bilo šest zemalja zapadnog Balkana?

EU je model za naš region. Nije mi jasno kako šest ekonomija može biti isto kao njih 28, ali samo se nadam da dan kada će svih šest postati zemlje članice EU neće biti u sledećem veku. Volela bih kad bi svih šest ekonomija zapadnog Balkana u doglednoj budućnosti bile zemlje članice EU. Volela bih da isti standardi koji se primenjuju na građane EU budu važni i suštinski i u našem regionu. I dok je pred nama i dalje dug i mukotrpan put do trenutka kada treba da postanemo zemlje članice, i dalje imamo šansu da transformišemo naše ekonomije i naše zemlje. Dakle, kada god se koristi neki pristup ili korak koji nas zaista može približiti modelu Evropske unije, to znači da ćemo imati bolje standarde kod kuće. Ako je put jasan, ako će za svaku ekonomiju proces biti transformativne prirode, ne moramo mnogo da brinemo o tome kojeg ćemo datuma i zvanično postati zemlja članica.

Jedan od najvećih problema svih zemalja regiona je ekonomska migracija, da li postoji način da se posledice barem smanje?

Nemam čarobnu formulu. Na izabranim političarima je da formulišu odgovarajuće politike, na civilnom je društvu da pomogne, na medijima da budu ozbiljni u prikazivanju različitih stvarnosti u regionu, na poslovnoj zajednici da pozdrave inovativne ideje i nove tehnologije. Ekonomska migracija nije homogena, nemaju svi jednake veštine i za kvalifikovane imigrante migracija može biti korisnija nego za nekvalifikovane. Znam da ljudi koji odlaze iz regiona to rade pre svega jer su nezaposleni. Neki od njih su nezaposleni, drugi, mlađi, odlaze jer žele bolje obrazovanje koje će im dati mogućnost da sutra ili u bliskoj budućnosti nađu posao. Neki drugi odlaze jer ne dele, recimo, ista politička uverenja koja postoje u njihovim ekonomijama, tako da migracija uvek ima različita značenja. Što se tiče ekonomske migracije, smatram da odgovarajuće politike mogu da pomognu svakoj ekonomiji u našem regionu da iskoriste one koji možda žele da se vrate i ulože u svoju domovinu.

Među pojedinim zemljama regiona postoje dugogodišnji sukobi i bilateralni sporovi. Da li je moguće sve to prevazići i koliko su političari spremni da sarađuju zarad boljeg života građana?

Da, u regionu postoje dugogodišnji sukobi i sporovi. To je samo jedan deo stvarnosti. Neki politički i bilateralni sporovi se mogu preliti i kroz proces regionalne saradnje.

Dolazite iz Albanije. U Srbiji, ali i u drugim bivšim jugoslovenskim republikama se strahuje od velikoalbanskog nacionalizma zbog izjava Edija Rame o pripajanju Kosova Albaniji. Kakav je vaš stav o tom pitanju?

To je neosnovan strah. Neću komentarisati izjave Edija Rame ili bilo kog drugog lidera iz regiona, ali pošto ste me pitali kao nekoga ko dolazi iz Albanije, prilično sam uverena i nadam se da Kosovo* i Albanija dele viziju jedinstva unutar EU porodice. I ako će taj put biti jasan za sve ekonomije regiona, čini mi se da ćemo u bliskoj budućnosti imati bolji region koji je vrlo blizu bolje Evrope u pogledu pravih ideja i vrednosti.