Asanžov let u Ameriku bez presedanja u Stokholmu

Osnivač „Vikiliksa” više se ne suočava sa švedskom optužnicom za silovanje, ali druga pravna bitka, ona od koje je sve vreme i strahovao, još nije ni počela.

Švedska je prekjuče odbacila optužnicu za seksualne delikte protiv Džulijana Asanža (48), ali se on i dalje u Americi suočava sa 18 tačaka optužnice na osnovu zakona protiv špijuniranja. Asanž u Londonu služi jednogodišnju kaznu zatvora zbog kršenja uslovnog puštanja na slobodu, ali njegov pravi problem je američki zahtev za ekstradiciju. Sa švedskim povlačenjem, Britaniji je olakšan posao jer neće morati da odlučuje između dva ekstradiciona zahteva.

Tužioci u Stokholmu su objavili da odustaju zbog „zastarelosti dokaza”, mada su naglasili da je žena koja je podnela tužbu iznela pouzdan i verodostojan iskaz, prenosi Bi-Bi-Si. Posle objavljivanja američkih diplomatskih i vojnih depeša na „Vikiliksu” 2010, u Švedskoj je jedna žena optužila Asanža za silovanje, a druga za seksualni napad. Na osnovu skandinavske poternice, Asanž je kasnije uhapšen u Londonu, ali i pušten uz kauciju. Prekršivši pravilo uslovne slobode, zatražio je azil u ekvadorskoj ambasadi, gde je proveo sedam godina dok ga vlada iz Kita u martu nije izbacila i predala britanskoj policiji.

Švedski tužioci su se prvi put povukli 2017. zato što im osumnjičeni nije bio dostupan. U maju su izvadili slučaj iz fioke jer se sa Asanžovim izlaskom iz ambasade pojavila šansa da se ipak pojavi pred sudom u Stokholmu. Mogućnost da i Švedska zahteva isporučenje otežavala je poziciju britanskih vlasti jer je administracija Donalda Trampa već tražila da Asanž bude „predat” Americi. Kako je pisao „Gardijan”, London je bio pod pritiskom ne samo zbog očekivanja dve strane države već i zbog stava ostrvske javnosti da su američke optužbe isfabrikovane i da samo švedska molba ima smisla. Ovo je klizav teren za Vajthol i zbog toga što britanski zakoni zabranjuju isporučivanje u zemlje sa smrtnom kaznom, a Amerika je jedna od njih. Uprkos zabrani, Dauning strit je odobrio američki zahtev, ali se i dalje čeka sudska odluka.

Pod pritiskom je bila i vlada Stefana Levena, od koje je Vašington očekivao da odustane od slučaja i Asanža pošalje u SAD čak iako Australijanac prvo bude isporučen Stokholmu. To nije nailazilo na dobre reakcije u delu švedskog javnog mnjenja, koje je verovalo da ne treba odbaciti ozbiljne optužbe za silovanje domaćih državljanki da bi se udovoljilo američkim zahtevima.

Pokretač uzbunjivačkog sajta je od početka negirao da je kriv za seksualno nasilje i poručivao da ne bi izbegavao sud da se ne plaši da će biti poslat u Ameriku čim kroči na švedsko tlo. Dok se skrivao u ambasadi, tvrdio je da su SAD u tajnosti pripremile optužnicu protiv njega jer je na svom sajtu objavio američke državne tajne. Ispostavilo se da je bio u pravu. Čim mu je vlada Lenina Morena uskratila azil, američki tužioci su otkrili optužnicu koja ga, između ostalog, tereti za „zaveru za upad u računare američke vlade”. Osumnjičen je da je nekadašnju analitičarku Pentagona Čelsi Mening podstrekivao da mu pošalje depeše, kao i da je šifrovao njihovu prepisku. Zbog uzbunjivačkog rada, Čelsi Mening je osuđena na tri i po decenije robije, ali je izašla na slobodu posle sedam godina zahvaljujući pomilovanju tadašnjeg predsednika Baraka Obame.

Asanžovi advokati se pred sudom u Londonu bore protiv toga da njihov klijent bude isporučen Vašingtonu. Sledeće saslušanje povodom američkog zahteva zakazano je za februar iako je osnivač „Vikiliksa” tražio odlaganje, tvrdeći da mu treba više vremena da se pripremi za suprotstavljanje „supersili sa neograničenim resursima”.