Sa Kosova stiže 181 vrsta proizvoda

Sa Kosova je u prvih devet meseci ove godine dopremljeno 41.500 tona robe u vrednosti od 17,4 miliona evra, što je gotovo tri puta više nego što su Srbija i Bosna i Hercegovina zajedno plasirale na to tržište od uvođenja taksa.

Prema podacima koje je nedavno saopštio direktor kosovske carine Bahri Beriša, plasman robe iz ove dve zemlje vredeo je svega šest miliona, što je u slučaju Srbije ogroman gubitak budući da su proizvođači pre blokade na tržište Kosova dopremali robu u vrednosti od 440 miliona evra.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je ove godine u centralnu Srbiju ulazila 181 vrsta proizvoda sa Kosova, na prvom mestu cevi, zatim smrznute maline, lignit, dušeci, vino, različiti materijali, radijatori za centralno grejanje, gvožđe i čelik.

Ova lista prvih deset proizvoda nije se značajnije promenila u odnosu na prošlu godinu, kada je sa Kosova stiglo gotovo 48.000 tona robe u vrednosti od 26,9 miliona evra. To bi moglo da znači da uvođenje taksa na robu iz Srbije nije sprečilo protok robe sa druge strane, pa postoje izgledi da do kraja ove godine ne bude zabeležen pad vrednosti i količine robe sa Kosova koja se plasira u centralnu Srbiju.

Činjenica je, ipak, da u slučaju malina, koje su na drugom mestu po plasmanu u Srbiju, nije reč o voću koje stiže sa malinjaka albanskih proizvođača. One se, prema rečima stručnjaka, najviše gaje na području Štrpca, Prizrena, Dragaša i Sredačke župe.

Srbija je, inače, četvrto tržište za plasman robe sa Kosova sa udelom od pet odsto. Roba koja sa Kosova ulazi u Srbiju inače mora da bude propisno deklarisana, odnosno ne sme da se navodi „republika Kosovo” kao zemlja porekla. Ministarstvo trgovine je dalo preporuku na koji način se roba deklariše. Kako su za naš list objasnili u Odeljenju granične inspekcije za bezbednost hrane, na deklaraciji kao zemlja proizvodnje, odnosno uvoza, može da se navodi „Kosovo*” (sa fusnotom koja upućuje na Rezoluciju UN 1244), „Kosovo/1244 RS” „Kosovo, Srbija”, „Kosovo/Srbija” ili „Unmik/Kosovo”. Svaka od tih oznaka mora da bude istaknuta i na latinici, navode u Ministarstvu trgovine.

Kakva je inače procedura za promet robe sa Kosova? Ako iz drugih zemalja Evropske unije pošiljke preko Srbije idu u južnu srpsku pokrajinu, kontroliše se da li je dokumentacija statusno neutralna. Sertifikat ili faktura ne smeju da budu na „republika Kosovo”, ali može da stoji „Kosovo”. Pošiljke s nepropisnim deklaracijama se vraćaju. Ista procedura je i kada ide sa Kosova ka zapadnoj Evropi. Kada roba ide iz centralne Srbije na Kosovo i obrnuto, od 2012. godine se poštuje procedura ustanovljena Briselskim sporazumom, kažu za naš list u ovom odeljenju. Pitanje deklarisanja ponovo je pokrenuto u javnosti pošto su mediji objavili da se na našem tržištu prodaju bombonjere proizvedene u Prizrenu, spakovane u obliku zastave „velike Albanije”, sa deklaracijom „uvoz sa Kosova”. Uprava carine saopštila je da su ove i prošle godine bile četiri isporuke proizvođača „Kamila” sa Kosova i da je uvoznik firma iz Novog Beograda.

U Carini su rekli da u uvoznoj dokumentaciji, kao ni sa otiska pečata preduzeća sa teritorije AP KiM nisu uočene odrednice niti karakteristike državnosti. Odnosno da je dokumentacija bila kompletna, sa neophodnim sertifikatima ispravnosti i da nije bilo sumnji zbog kojih bi tovar bio detaljno pregledan. Tako da carinski službenici nisu ni mogli da vide deklaraciju na samom proizvodu. Naziv dobavljača nije saopšten.