Gas umesto uglja za čistiji vazduh

Kragujevac – S početkom ove grejne sezone iz Kine je stigla vest da je tamošnja kompanija TBEA zainteresovana da ulaže u energetski sektor Srbije, kao i da je prva moguća destinacija – prestonica Šumadije. Kako su preneli naši mediji, predsednik ove kompanije Dong Čen je, posle razgovara sa ministrom energetike i rudarstva Aleksandrom Antićem u Šangaju početkom novembra, potvrdio da je TBEA spremna da razmotri projekat koji bi Kragujevčanima omogućio da se ubuduće greju na ekološki čistiji gas, ne više na ugalj i mazut koji sagorevanjem zagađuju vazduh. Izjavu tim povodom je dao i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Rusijom i Kinom Tomislav Nikolić, koji je naveo da je Kragujevcu potrebna nova toplana.

– Reč je o kombinovanoj toplani na gas koja bi, osim toplotne energije, mogla da proizvodi i struju – objasnio je bivši predsednik Srbije, ne precizirajući detalje u vezi sa mogućom investicijom u gradu na čijem se čelu nalazi njegov sin Radomir Nikolić.

Rukovodioci kragujevačke „Energetike”, jedine gradske toplane u Srbiji koja je u vlasništvu države, nisu se oglašavali povodom ovih vesti iz Kine, iako su ranije u više navrata, u razgovoru za „Politiku”, govorili o neophodnosti promene sistema grejanja, pre svega iz ekoloških razloga.

– Sami smo napravili projekat novog sistema grejanja, koji podrazumeva instaliranje kotlova na gas. Nismo još sigurni za koji ćemo se model finansiranja opredeliti, ali je suština u tome da Kragujevčani konačno počnu da udišu čistiji vazduh – izjavio je svojevremeno za naš list direktor „Energetike” Milan Ćirović.

O novom sistemu grejanja govorio je i član Gradskog veća za komunalna pitanja Vladimir Maksimović, koji je još pre dve godine za „Politiku” izjavio da će projekat prelaska sa uglja na gas biti realizovan do početka grejne sezone 2019-2020. To se nije desilo, pa Kragujevčani i dalje udišu vazduh pun čađi koja narušava zdravlje, posebno najmlađe populacije.

Analitička studija koju je kragujevački Institut za javno zdravlje radio za potrebe izrade Lokalnog ekološkog akcionog plana (LEAP 2010–2014), pokazala je da su „bolesti sistema za disanja kod dece zastupljene sa više od 60 odsto u ukupnom broju oboljenja, što se može dovesti u vezu sa povećanom koncentracijom čađi u vazduhu”.

U navedenom periodu sprovedena je i opsežna anketa u kojoj je učestvovalo 2. 815 Kragujevčana, a njih 1.502 ili 53 odsto je izrazilo uverenje da je „zagađenje vazduha najveći ekološki problem u gradu”. Uz saobraćaj i domaćinstva koja se greju na čvrsta goriva, među najveće zagađivače vazduha u četvrtom po veličini gradu u zemlji svrstana je i „Energetika”.

Prosec transformacije kragujevačke „Energetike” iz preduzeća sa dominantnom društvenom svojinom, u komunalno preduzeće kojim upravlja grad, stao je na pola puta. „Energetika” je u državnoj svojini, ali to ovom preduzeću nije pomoglo da se oslobodi starih dugova još iz doba „Zastave”, koji su vremenom narasli na neverovatnih 17 milijardi dinara. S obzirom na to da su poverioci uglavnom naša javna preduzeća, taj dug se toleriše zarad više od 20. 000 domaćinstava u Kragujevcu koja greju kotlovi „Energetike”. U takvim okolnostima teško je očekivati da ovo preduzeće sopstvenim sredstvima realizuju projekat promene sisteme grejanja, što samo govori da su razgovori u Kini, sa tamošnjom kompanijom TBEA, vođeni sa konkretnim ciljem.