Obeležena 101. godišnjica prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

Novi Sad – Vojvodina je ušla u svoj drugi vek sa Srbijom. Istorijsko prisajedinjenje iz 1918. godine svečano je obeleženo u Novom Sadu, gde je jedna od ovih odluka i doneta, a tim povodom je Radio-televizija Vojvodine simbolično pustila svoj signal iz nove zgrade u Sremskoj Kamenici, Muzej Vojvodine otvorio je izložbu „Vojne kape i šlemovi”, a predstavnici grada Novog Sada i udruženja građana tradicionalno su položili cveće i vence na fasadu zgrade na novosadskom Trgu slobode broj 3, gde je u svečanoj sali nekadašnjeg hotela „Grand Majer” Velika narodna skupština donela istorijsku odluku.

Pre 101 godinu, 25. novembra 1918, Srbi i drugi mahom slovenski narodi iz tadašnjih austrougarskih oblasti Bačke, Banata i Baranje odlučili su o priključenju kraljevini Srbiji. Dan ranije – 24. novembra te godine, isto je odlučeno u Rumi za oblast Srema, čime su ostvarene vekovne težnje ovdašnjih Srba da se priključe matici.

Novosadski gradonačelnik Miloš Vučević izjavio je da posle 101 godine od istorijske odluke koja je opredelila sudbinu i naših predaka i budućih generacija ostajemo na istom putu. „Ostajemo na putu borbe za slobodu, istinu, mir”, kazao je nakon polaganja venaca.

Ta istorijska odluka je bila, smatra, mudra i uticala je na to da Vojvodina, kao sastavni deo Srbije, izbegne „neke neželjene situacije“ na teritoriji bivše Jugoslavije.

– Vojvodina je sigurna i bezbedna u Srbiji zahvaljujući toj odluci, mudroj ideji Jaše Tomića i svih koji su učestvovali u njenom donošenju, a na nama je da to čuvamo. Da čuvamo i raznolikost u Vojvodini, da se razumemo i kad pričamo na različitim jezicima, da pokažemo da ovde Evropa u malom živi oduvek i da nikada se to neće ni promeniti, da o tome ne treba niko da nam priča jer mi tako zaista živimo – kazao je Vučević.

Za današnju Vojvodinu je 25. novembar datum od pokrajinskog značaja, a ove godine prvi put je tim povodom dodeljena nagrada „Mihajlo Pupin“ kao najviše priznanje pokrajine pojedincu. Njen prvi laureat je akademik Miro Vuksanović. Komisija je priznanja dodelila je nagrade za posebne oblasti i to košarkašu Nikoli Jokiću (sport, priznanje „Momčilo Tapavica”), osnivaču Fondacije „Tijana Jurić” Igoru Juriću (ljudska i manjinska prava, „Ljudevit Mihaček”), privredniku Petru Matijeviću (privreda, „Lazar Dunđerski”), prosvetnom radniku Atili Vajdi (obrazovanje, „Đorđe Natošević”), koordinatorki Ženske parlamentarne mreže u Skupštini APV Miji Strajin (ravnopravnost polova, „Milica Tomić”), pijanistkinji Riti Kinki Radulović (kultura, „Ferenc Feher”).      

I ovog 25. novembra čule su se ideje da bi taj datum trebalo da bude državni praznik. Goran Maksimović, koji u Novom Sadu predvodi Udruženje potomaka ratnika Srbije 1912–1920, kaže da je pobeda koja je izvojevana 25. novembra u Novom Sadu najveća od svih pobeda Velikog rata.

Na Trgu se okupio narod, a Pavle Lučić, predsednik gradske organizacije Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, rekao je da je došao u grupi sa pedesetak građana Beograda na ovo „sveto mesto” i da je uveren da će ovaj datum prerasti u državni praznik.

– Braća uvek i uvek zajedno – kazao je Mirko Bajić, potpredsednik Nacionalnog saveta Bunjavaca, koji ovaj datum slave i kao svoj nacionalni praznik. Po rečima Bajića, Bunjevci su dali neprocenjiv doprinos prisajedinjenju Vojvodine, oni poštuju i vole svoju matičnu državu Srbiju, jednako kao što su „radosni i zahvalni“ na tome što država Srbija prihvata Bunjevce kao autohton narod.

Novosadski radikali položili su cveće i na spomenik Jaše Tomiću i predložili da se 24. i 25. novembar proglase za državni praznik.

Vojne kape i šlemovi u Muzeju Vojvodine

Izložba „Vojne kape i šlemovi“, koja je otvorena u Muzeju Vojvodine povodom 101. godišnjice prisajedinjenja Vojvodine, predstavlja prema rečima njenog autora Zorana Veljanovića, izbor od 43 ekskluzivnih primeraka vojnih kapi i šlemova, koji u razdoblju od sto godina pokazuje šta su vojnici na ovim prostorima Balkana nosili na glavama. Izložba je realizovana u saradnji sa novosadskim kolekcionarom Dejanom Kragićem.