Umetnost sečenja riblje kože Hedže etničke grupe
Ova koža je meka životinjska koža i na suncu se presijava u 5 različitih nijansi. Koža se koristi za pravljenje odeće, čarapa i smatra se nebeskom nagradom ribarima.
Zovem se Sije Jongliang i pripadam Hedže etničkoj grupi. Ja sam reprezentativni provincijski naslednik tradicije pravljenja Hedže kostima. Takođe sam i reprezentativni naslednik Hedže umetnosti sečenja riblje kože.
Hedže je jedna od najmanjih etničkih grupa u Kini. Živimo u dolini Sanđing na severoistoku Kine. Moje rodno mesto je Aoći u Jiamusi gradu pokraj Helongđiang reke. Ranijih godina je naš narod prvenstveno živeo od lova i ribolova. Samim tim je Hedže umetnost sečenja riblje kože u stvari umetnost ljudskog opstanka.
Možemo je posmatrati i kao istoriju pisanu na ribljoj koži. Što se tiče ishrane, naši preci su oduvek jeli ribu. U specijalitete naše kuhinje spadaju: sirova, ribana i pržena riba.
Kožu koristimo za pravljenje odeće i nakita. Da bi se napravio jedan kostim potrebno je od 100 čak i do 200 celih ribljih koža. Na taj kostim od riblje kože se kasnije prišivaju dugmad napravljena od ribljih kostiju.
U Kini postoji 56 etičkih grupa. I Hedža je jedina etnička grupa koja pravi odeću od riblje kože. Ova umetnost se prvobitno zvala „sečenje papaira bez papira“. Zato što je ta tehnika bila veoma slična originalnoj tehnici sečenja papira. Kasnije se ova tenika sečenja riblje kože usavršila do lepljenja iste. Zatim se lepljenje razvilo u reljefno i na posletku se usavršava u vez na ribljoj koži.
Umetnost sečenja riblje kože se razvijala dugo i prosla kroz mnoge promene. Sada ovi umetnički komadi uglavnom služe kao suveniri za turiste
Suštinski umetnost sečenja riblje kože predctavlja naša očekivanja od života. Ova umetnost takođe predstavlja žudnju sa srećom i sigurnošću.
Hedže je jedna od najmanjih etničkih grupa u Kini. Živimo u dolini Sanđing na severo-istoku Kine. Ranijih godina je naš narod prvenstveno živeo od lova i ribolova. Samim tim je Hedže umetnost sečenja riblje kože u stvari umetnost ljudskog opstanka. Možemo je posmatrati i kao istoriju pisanu na ribljoj koži.
